VAKCINOM STALI NA PUT KORONI: Reporteri "Novosti" prvi put u pandemiji u poseti ustanovi socijalne zaštite za decu i mlade u Sremčici

Već u prvom talasu imunizacije većina korisnika doma je pelcovana, a mnogi od njih ovih dana primaju i treću dozu. Koroni su stali na put, ali su maske i držanje distance postali deo njihovog svakodnevnog života.

Kako tvrdi Marina Vidojević, direktorka ustanove, među štićenicima nema zaraženih virusom korona, a objekat u kome je nekada bio karantin za obolele, vraćen je staroj nameni.

- Pošto su korisnici vakcinisani i zdravi, vratili smo se svakodnevnim aktivnostima - kaže Vidojevićeva.

- Želimo da naši korisnici i dalje žive i odrastaju u lepom ambijentu, da im pored savremenih terapija obezbedimo i one sitnice koje mnogo znače, da sitne stvari cenimo više, a da se svim velikim i malim pobedama radujemo zajedno.

Trenutno je ovo jedna od naših najvećih pobeda.

Sreća je u životu kada znamo da smo voljeni i to zbog toga kakvi smo, a još više uprkos tome kakvi jesmo. Štićenici u "Sremčici" upravo to osećaju. Na svakom koraku u ustanovi susrećemo se sa bezbrižnošću i pozitivnom energijom. Niko od zaposlenih ne podiže glas, a predanost svakom štićeniku ponaosob je nemerljiva. Svoju direktorku oslovljavaju jednostavno sa "Marina" i pri susretu svi je srdačno pozdravljaju. Ona im se obraća blagim pogledom i osmehom punim razumevanja, a vrata njene kancelarije, kažu, otvorena su uvek i svima. Nema nerešivih problema, a kada zapne, rešavaju ih udruženim snagama.

I odbranu od virusa u "Sremčici" su počeli zajedno. Potpuna, prvo dvonedeljna, a kasnije i četvoronedeljna izolacija bile su prošle godine jedini način da se zaraza kovidom 19 u domu zaustavi. Zaposleni su spremno prihvatili izazov, iako je bilo samohranih ili majki sa malom decom, a entuzijazam nije nedostajao ni negovateljicama sa svega nekoliko meseci pred penzijom.

- Nije nam bilo lako da ostavimo svoje porodice, decu, stare roditelje, ali je ljubav prema ovoj deci, kojima smo mi jedina porodica i podrška, bila jača. Naši korisnici nemaju nikog osim nas i zato sa nama dele sve tuge i radosti. Oni znaju da smo mi tu uvek za njih - kaže direktorka.

Za Nelicu Marković, socijalnog radnika koja dosta vremena provodi sa štićenicima, godina za nama je bila puna izazova, a pandemija je promenila njihove ciljeve, želje i mogućnosti.

- Situacija u kojoj smo se našli bila je neočekivana, neželjena i nepredvidiva. Svoje resurse smo pregrupisali, pre svega na pomoć korisnicima da prihvate i razumeju novonastalu situaciju i da se upoznaju sa epidemiološkim merama, a sve u cilju zaštite njihovog zdravlja i bezbednosti - kaže ona.

Prethodnih meseci dva su pitanja koja su zaposleni svakodnevno mogli da čuju: "Kada ću u porodicu?" i "Kada će mi doći centar?". Odlaske u porodicu, kao i susrete sa zaposlenima u centrima za socijalni rad širom Srbije, koji su uglavnom njihovi staratelji, zamenili su intenzivni telefonski razgovori, koji su u tim trenucima bili jedino mogući. Sada se polako sve vraća u normalu. Mnogi su počeli da izlaze i da posećuju svoju familiju.

- Pandemija je promenila našu svakodnevicu, a ono što je ostalo nepromenjeno i u izmenjenim okolnostima su uvažavanje slobode korisnika i ljudskog dostojanstva, negovanje neutralnog i neosuđujućeg stava i poštovanje prava korisnika - ističe Markovićeva.

Školuju se za frizere, cvećare...

SVA deca školskog uzrasta iz Doma u Sremčici uključena su u obrazovni sistem. Ukupno njih 73 pohađaju osnovnu i srednju školu. Upisani su u škole "Sveti Sava", "Stefan Dečanski" i Srednju zanatsku školu. Većina njih obrazuje se za zanimanja poput frizera, baštovana, cvećara...

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU