ČOVEK U ČIJE SE NALAZE I OBRAZ UVEK VEROVALO: Odlazak dr Zorana Stankovića velikog patriote, stručnjaka, humanitarca, prijatelja "Novosti"

Tako tri puta i krvni pritisak će vam se vratiti na normalu. Ja se tako nosim sa ratnim užasom, uvek kada osetim da srce hoće da iskoči.

Ovako je decembra 1997. godine u sali Kolegijuma "Večernjih novosti" novinarima savetovao tada potpukovnik Zoran Stanković, 38-godišnji vojni lekar, dan nakon što je na VMA doktorirao sa radom "Problemi sudskomedicinske obrade leševa u ratnim uslovima", u kojem je na oko 1.000 strana za večnost zabeležio 1.360 smrti srpskih mladića, žena, dece... Velikog čoveka i stručnjaka Zorana Stankovića pre nekoliko dana, nažalost, odnela je korona, ali njegov doktorat ostao je da svedoči kako su surovo ubijani pripadnici srpskog naroda u ratu devedesetih. Čak 36 odsto njih najpre je ranjeno, a potom dokrajčeno, 5,3 odsto ubijeno je tupim predmetom, 1,8 procenata zaklano...

Ispostavilo se docnije u Haškom tribunalu da je to bila "formula srpskog stradanja" u ratovima devedesetih. To je bila i "optužnica" koju je general Stanković kao ekspert UN i zvanično podneo Karli del Ponte javno je pitajući "zašto protiv srpskih ubica ne podnosi prijave". Nikada mu Del Ponteova na pitanje nije odgovorila.

- Ne, Zoran se nije plašio smrti, kao što se nije plašio ni života i borbe. Odnela ga je korona posle 15 dana u bolnici na Karaburmi - kaže, za "Novosti", Zoranova supruga Marina, dan uoči što će muža sahraniti u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Ne zamera nam što zovemo u teškom trenutku. Na početku razgovora kaže da je "Zoki redovno čitao ,Novosti, i verovao im, baš kao što su ,Novosti, verovale njemu". Objašnjava da je generala i profesora korona načela pre mesec dana. Mislio je najpre da je u pitanju alergija. Tek pošto je i ona dobila temperaturu i od lekara došla sa dijagnozom "kovid pozitivna" i upalom oba plućna krila, pristao je da se testira:

- Lečio me je i tešio da budem hrabra pre nego što ga je bolest oborila. Ja sam ga odvezla u bolnicu. Bilo je pola sata pred ponoć kada smo se oprostili poslednji put pred VMC. Borio se sa kovidom 15 dana.

Milivoj Bata Ivanišević, istraživač ratnih zločina počinjenih nad Srbima, teško je primio vest o smrti saborca:

- Zajedno smo prošli "vreme smrti" u Podrinju ,92. i ,93. Zoran je obducirao na licu mesta, pod neprijateljskom vatrom, po kiši ispod najlona ili šatorskog krila, u izgorelim srpskim kućama. Iza strašne slike majke sa lobanjom sina u Ratkovićima koja je prva obišla svet dokazujući da su i Srbi u Bosni žrtve, stajao je, u stvari, Zoran Stanković. On je grlio tu majku i sa njom nosio mrtvog sina u obližnje Fakoviće da ga sahrani. Tešio je general onim svojim krupnim rukama desetine hiljada drugih ljudi čije je najbliže obducirao.

A Mića Urošević, dugogodišnji kamerman RTS koji je snimao terenski rad pokojnog patologa dodaje da je dr Stanković bio srpski Arčibald Rajs. I više od toga:

- Ljudi koji su nadležni da daju imena ulicama grada neka razmisle. Zoranovo delo je ogromno, to je istorija istine o srpskim stradanjima. U kameri imam zabeleženo kako se dr Stanković izvinjava masakriranim pokojnicima koje su neljudi zverski pobili i to u ime nas ljudi.

Na VMA je dr Stanković ostavio neizbrisiv trag. Deo ogromnog ugleda ova medicinska ustanova duguje i Zoranu.

- Pravi čovek, stručnjak koji se trudio da reši, a ne da stvori problem - seća se Stankovića general Marjan Novaković, takođe nekadašnji načelnik VMA. - Mada je izgledalo da je Zoki od kamena, bio je emotivac. On je otvorio naša vrata za rodbinu žrtava. Zoran je osećao da mu je dužnost da "zbrinjava" i one koji nisu vojni osiguranici i nisu iz Srbije, a dali su vojsci svoje najmilije. To je na VMA postalo "Zoranovo pravilo".

UVEK TAMO GDE JE NAJTEŽE

- KA Zoranu me je privukla njegova ozbiljnost i unutrašnja snaga. Bio je mlad lekar u Niškoj vojnoj bolnici koji je previjao moju majku daleke 1983. a kada me je docnije zaprosio, nisam razmišljala da li da pođem sa njim za Peć - otkriva supruga Marina. - Tamo su nam se rodile bliznakinje Iva i Ina usred tzv.kontrarevolucije. Nisam se iznenadila ni kada je proglašen za najboljeg garnizonskog lekara Niške vojne oblasti, ni kada je nagrađen specijalizacijom na VMA. Nije nam bilo stalo ni što mu je bilo ponuđeno samo mesto patologa, mada je bio najbolji.

Marina dodaje da su, uz ćerke, deo njihovog najvoljenijeg sveta bili
i unuci Danijel, Nikola, Mihajlo i Danilo.