SRBIJA IMA SKRIVENI ADUT: Od turizma može da zaradi kao Hrvatska -a sezona traje 12 meseci

Da li Srbija može da poveća deo kolača i bude nova top destinacija? Imamo skriven adut - medicinski i dentalni turizam.

Trenutno, tek oko šest odsto od ukupnog broja stranih turista, Srbiju poseti zbog neke banje, estetske hirurgije, stomatologije ili vantelesne oplodnje.

Medicinske usluge u Evropi su jako skupe, a jednostavnije intervencije kod stomatologa koštaju i po 1.000 evra. Cene u klinikama i zubarskim ordinacijama u Srbiji su drastično jeftinije od onih na Zapadu.

Zvanična statistika kaže da u Evropi živi čak 170 miliona penzionera. Veliki broj njih bi rado „za male pare“ želeo da se podmladi estetskom hirurgijom, popravi zube ili oporavi i ojača organizam u nekoj od banja. Najbolji primer iz šire okoline je Turska, koja planira da od zdravstvenog turizma 2023. godine ima čak 10 milijardi evra prihoda i oko 1,5 milion gostiju. Prošle godine, zbog lečenja, Tursku je posetilo oko 700.000 gostiju, a pre pandemije godišnje su evidentirali i po 1,1 milion pacijenata.

SEZONA TRAJE ČAK 12 MESECI

Za razliku od država koje zarađuju „masne“ pare od letnjeg i zimskog turizma, gde sezona traje tri-četiri meseca, zdravstveni turizam posluje 12 meseci, bez prekida. Sa prilivom stranaca, hoteli bi bili puni, kao i mali privatni smeštaji. Oživele bi avio i autobuske linije, a novac bi se zarađivao i preko zabavnih sadržaja kao što su muzeji i restorani. Zbog usluge koju dobijaju, ti turisti ostavljaju daleko veće količine novca od bekpekera.

Potencijal za ovaj vid turizma posedujemo. Srbija ima niz klinika koje pružaju usluge medicinskim turistima u oblastima kozmetičke hirurgije, stomatološke zaštite, lečenja neplodnosti i procedura mršavljenja. Naša zemlja je i veliki međunarodni centar za operacije promene pola.

Turistička organizacija Srbije sprovela je nekoliko istraživanja inostranih turista.

- Prema istraživanju koje je sprovedeno 2016. godine na uzorku od 2.000 inostranih turista, „medicinski turizam“ kao motiv dolaska u Srbiju navelo je 6,3 odsto anketiranih. Isti procenat je dobijen i tokom istraživanja koje je Turistička organizacija Srbije sprovela tokom jula i avgusta ove godine na uzorku od 1.000 inostranih turista, za Sputnjik navode iz TOS-a.

MEDICINSKI TURIZAM – NAČIN DA SE SAČUVA KADAR

Svake godine veliki broj našeg medicinskog kadra odlazi u inostranstvo zbog boljih uslova rada. Struka kaže da je medicinski turizam šansa da se oni zadrže u Srbiji, gde bi mogli da ostvare veće zarade.

Ortodont doktor Jelena Mićković, naglašava da su u Srbiji pojedine usluge čak deset puta jeftinije nego u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Norveškoj.

- Proteze koje su u Srbiji od 500 do 1.000 evra, u razvijenim zapadnim zemljama koštaju i preko 5.000 evra, kaže Mićković.

Prema njenim rečima, ukoliko bi se povećao broj pacijenta iz inostranstva, povećao bi se i broj klinika, pa bi brojne kolege odustale od inostranstva i ostale u Srbiji gde bi mogli da zarade sličnu količinu novca.

USLUGA, MATERIJALI I TEHNIČKA OPREMLjENOST NA NIVOU EVROPE

Ortopedija vilice je takva oblast medicine, u kojoj turisti moraju bar četiri puta da posete Srbiju. Ordinacije u Srbiji prate najnovije dentalne protokole i ispunjavaju visoke standarde.

„Oralna hirurgija sa Oralnom implantologijom predstavlja granu stomatologije, koja je u ekspanziji, na evropskom i svetskom nivou. Veoma dobra stvar za nas koji se time bavimo u Srbiji je to što je kvalitet usluga, materijali i tehnička opremljenost, potpuno na nivou Evrope i sveta“, za Sputnjik priča dr.spec Bogdan Martinović, specijalista oralne hirurgije i implantologije.

Prema rečima doktora Bogdana Martinovića, ono što najviše odgovara pacijentima iz inostranstva, je to što se većina hirurskih intervencija može završiti u roku od pet do sedam dana, što daje prostor za lakše uklapanje sa njihovim poslovnim aktivnostima.

U VRNjAČKU BANjU DOLAZI NAJVIŠE STRANACA

Kako za Sputnjik navode iz Turstičke organizacije Srbije, veliki deo turističkog prometa Srbije zauzimaju posete banjama, koje su okosnica medicinskog turizma.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, 41 odsto od ukupnog broja noćenja domaćih turista, ostvareno je u banjama, dok, kada su inostrani turisti u pitanju, interesovanje vlada za destinacijama poput Vrnjačke Banje, Banje Koviljače i Vrdnika.

- Srpske banje odavno nisu mesta samo za lečenje, već lokacije i sa kvalitetnom ponudom spa i velnes sadržaja. Težnja je da se kada su u pitanju ove destinacije, promeni svest, pogotovu kod domaćih turista, ka tome da su ova turistička mesta ne samo za lečenje, već i za kvalitetan odmor i relaksaciju, navode iz TOS-a.

U prvih osam meseci 2021. godine inostrani turisti su u najvećem broju boravili u Vrnjačkoj Banji, Banji Palić, Banji Vrdnik, Sokobanji, Bukovičkoj banji – Aranđelovac i Banji Koviljači.

- U predpandemijskoj, 2019. godini, zabeležen je sledeći redosled prema broju inostranih turista u srpskim banjama: Vrnjačka banja, Sokobanja, Banja Palić, Bukovička banja-Aranđelovac, Banja Koviljača, Banja Vrdnik i Banja Kanjiža, zaključuju iz Turstičke organizacije Srbije.

rs.sputniknews.com

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU