NOVOSTI OTKRIVAJU: Kako su solarni paneli 63. padobranske dovodili NATO do ludila

Prve dve vojne solarne elektrane nastale su te 1999. godine iz čiste nužde, a radile su sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Lekcija o pokretnim štabnim solarnim elektranama predaje se sada pitomcima naše Vojne akademije, ali javnost malo toga zna o "patentu" nastalom iz nevolje.

Kako su napravljene i koliko su značile 63. padobranskoj, prvi put u javnosti, za "Novosti" govori pukovnik Nenad Kuzmanović, u čijoj četi je sve počelo:

- Dan-dva pre agresije na sastanku veze brigade procenjivali smo da bi neprijatelj mogao da koristi tzv. taktičke nuklearne udare ukoliko se grafitne bombe pokažu kao nedovoljne. Docent na Elektrotehničkom fakultetu u Nišu Dejan Milenović, tada redovni vojnik u mojoj četi, pomenuo je na sastanku "da je upravo u gradu na Nišavi čuveni doktor sa Prinstona Tomislav Pavlović, koji je zbog namere Amerikanaca da nas bombarduju doputovao u Srbiju, da joj se nađe". To je bilo ključno.

Prema priči pukovnika, profesora Pavlovića 25. marta zatekao je u kabinetu na potpuno praznom fakultetu kako, gledajući TV, "psuje lažljivog portparola NATO Džejmija Šeja". Kuzmanović kaže da mu je profesor rekao kako je iz Amerike doneo 150 solarnih ploča za buduću elektranu manastira Hilandar i da su u hangaru jedne firme u Nišu.

- Treba vam i šema mojih pretvarača solarne u elektroenergiju od 2,5 kilovata. Dajem vam i dva sina u četu, treći još nije za vojsku - prepriča Kuzmanović susret sa prof. Pavlovićem.

Elektroničar Miodrag Kastratović, ratni rezervista niške brigade, čovek koji je kasnije sastavljao i opsluživao ove solarne elektrane, za "Novosti" objašnjava kako je tada dobio naređenje da ode u Beograd u svoj Naučno-opitni centar "Rudi Čajavec".

- Sa profesorima Nadom Gošović, Pavlom Zafirom i Vladom Fidlerom utanačili smo i šemu opetovanja sistema u ratnim uslovima za slučaj da se "elektrane pokažu", da bi mogli da ih ponudimo u serijsku proizvodnju. Od Gošovićeve sam dobio kontakt sa dr Vladom Stojanovićem iz "Vinče solar" koji su tada prvi eksperimentisali sa solarnim panelima u nas. On nam je dao dodatne panele, plus njihove šeme pretvaranja energije sunca u slektričnu - pojašnjava Kastratović.

Za svega 15 dana, dva kamiona sa sistemima veze 63.padobranske "naoružana solarnim panelima" i glavno stacionarno komandno mesto brigade radili su na "sunce".

- Bilo je važno da čvorišta veze ne emituju termalno zračenje jer su izviđački avioni NATO non-stop pretraživali teren - prepričava nam pukovnik Kuzmanović. - Kada bi zabeležili otisak toplote od generatora na planini tukli bi nemilosrdno. Položaje nam nikada nisu našli, mada smo im bili ispred nosa, na Košarama i Paštriku, a glavni štab brigade malo iza prve linije.

Kastratović dodaje da priča ima i duhovitu notu, jer su solarni paneli u planini bili "maskirani" kozom koja je bila vezana za konstrukciju. Usred ratne konspiracije, Štab 63. padobranske odakle je komandovao general Ilija Todorov nazivan je "Kod koze".

- Koza beše jeftina, 10 maraka, a nama se činilo da rat može da potraje i da će nam dobro doći - otkriva Kastratović zašto je nabavio životinju. - Uz naš štab bilo je i siromašno srpsko planinsko selo, a jedan dečak i devojčica, tu su se svakodnevno igrali sa kozom, hranili je i muzli. Na kraju nam je ta koza spasavala zdravlje. Prvih dana rata naš prevodilac Milan Varadinović (sada konzul u Čikagu), dobio je teško zapaljenje pluća, a izlečili smo ga kozjim mlekom.

Konzul Varadinović je takođe bio deo vojničke "solarne priče" 63. brigade. Pukovnik Kuzmanović se seća kako je Varadinović došao iz diplomatske službe u Londonu da bi služio u svojoj četi u planini, kao prevodilac, a da je po čudesnom ozdravljenju od kozjeg mleka bio glavni čuvar "braonkaste prijateljice" koja je zbog njegovog milosrđa preživela rat. Ostavljena je na kraju deci, da ih hrani mlekom.

KAMPANjOLA BEZ KOČNICA

- TOKOM NATO agresije brigadom je komandovano sa 150 pejdžera i oko 100 mobilnih telefona - priča Kuzmanović. - Imali smo solarnu elektranu i slušali smo komunikaciju NATO pilota sa komandnim centrima u "avaksu". A za sve to vreme četu vezista od 20 ljudi je opsluživala kampanjola iz 1955, bez kočnica... I prešla hiljade kilometara.

PREPRAVLjALI I ORUŽJE

SEĆA se pukovnik Kuzmanović čitave ekipe vojnika koji su se te 1999. bavili "naučnim radovima".

- Rezervista Dragoljub Matović, naš glavni oružar, prijavio je da su u njegovoj fabričkoj laboratoriji u Kragujevcu ostala tri "Zastavina" automata 9 mm, koje su on i kolege prepravili da budu efikasniji od "hekler koha", kao i tri laka postolja za tenkovske mitraljeze iskopirani od Rusa. Za nekoliko dana prebačeni su na Paštrik gde su čuda učinili.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU