ZAŠTO NEMATE NIJEDAN SPOMENIK O STRADANJU SRBA: Intervju sa Babkenom Simonjanom, književnikom i počasnim konzulom Srbije u Jermeniji

Teško je podnosio, ko zna koji po redu, napad na njegov Nagorni Karabah. Još teže bi mu bilo da se kojim slučajem zatekao daleko od zavičaja. Bio je u Jermeniji i svedočio. Zato ga dugo nije bilo u Srbiji koju voli i često pohodi.

Ovih dana u Beogradu promoviše knjigu "Istorija Jermenije" čuvenog jermenskog istoričara i hroničara iz 5. veka Movsesa Horenacija, koju je objavila izdavačka kuća "Pešić i sinovi". Pesnik, esejista, prevodilac i srbista napisao je predgovor i uredio ovo izdanje koje je, kako u razgovoru za "Novosti" ponosno kaže, za Jermene kao Sveto pismo:

- Čitaoci u Srbiji će u ovoj knjizi videti i svoju istoriju, svoju krvavu prošlost. Srbi će shvatiti kakvu sudbinu su imali Jermeni kroz vekove. Horenacije je ostavio svedočanstvo o našem postojanju. Svedočanstvo o jermenskoj kulturi i istoriji. Knjiga je značajna ne samo za Jermene, već i za svetsku kulturnu baštinu. U Srbiji se pojavila u pravom trenutku, jer je demon ponovo podigao glavu s namerom da uništi sve što je izvorno, sve što ima korene. Da nas nema više. Objavljivanjem ovakvih knjiga to mu nećemo dozvoliti.

* Da li je ideja o objavljivanju "Istorije Jermenije" na srpskom bila vaša, budući da godinama radite na produbljivanju veza naših naroda?

- Nije. Pre nekoliko godina slučajno sam na sajmu knjiga u Beogradu upoznao izdavača Vesnu Pešić. Ona mi je otkrila da namerava da objavi "Istoriju Jermenije" i zamolila me da napišem predgovor. Rekao sam joj da mogu da budem i urednik, jer u knjizi ima mnogo imena i toponima da se ne bi potkrale materijalne greške. Radili smo skoro tri godine. Knjiga je izašla početkom 2020. godine, a u junu smo imali nekoliko promocija u Jerevanu. Predstavili smo je u Jermenskoj akademiji nauka i u Muzeju književnosti i umetnosti. I beogradska promocija u Aero klubu je bila veoma posećena, a imala je i šta da čuje od dva akademika - Aelite Doluhanjan koja je napisala esej o knjizi i Ašota Melkonjana, direktora Istorijskog instituta Jermenske akademije nauka.

* O čemu nas uči Horenaci?

- Horenaci ne piše samo o prošlosti Jermenije, već i o narodima Grčke, Persije, Egipta, Rima, balkanskih zemalja, Gruzije, kavkaske Albanije i drugih zemalja. Knjiga obuhvata period od nekoliko milenijuma, a pružena je celovita slika događaja i katastrofa koje je jermenski narod doživeo. Ova knjiga mora da bude kraj uzglavlja svih Srba, jer je u njoj preslikana i vaša prošlost.

* Kako?

- Srbi, nažalost, nisu dosledni po pitanju priznavanja genocida nad sopstvenim narodom, a trebalo bi da se bore za to. Pitam se zašto ovde ne postoji ni jedno obeležje, ni jedan spomenik posvećen tim stradanjima. Šta rade ovdašnji istoričari? Za šta se zalažu, ako ne za to? Srpski sam državljanin i imam pravo da postavim ova pitanja. Nije samo Jermenija moja zemlja, moja je i Srbija. Da li akademici razmišljaju o spomeniku žrtvama genocida u Prvom i Drugom svetskom ratu, tokom pet vekova turskog zuluma, genocida koji su počinili Albanci na Kosovu i Metohiji? Dosad niko nije pokrenuo pitanje da se prizna genocid nad Srbima i zabrinut sam zbog toga.

* Kako je Jermenima pošlo za rukom da oko četrdeset zemalja prihvati činjenicu da je 1915. godine nad njima izvršen genocid?

- Na priznavanju genocida mora temeljno da se radi, mi smo po tom pitanju dosledni. Turska ne može da izbegne istorijsku istinu, ali i odgovornost za smrt više od milion i po ljudi. Genocid su priznale SAD, Rusija, Francuska, Letonija, Nemačka, Švajcarska, Poljska, da ne nabrajam sve. Ne razmišljajući o tome da li će pokvariti odnose sa Turskom, te države su priznale najveći zločin u proteklom veku. Istorijske činjenice ne mogu da se obrišu, a mi smo im zahvalni zbog toga. Srbi su morali da pokrenu pitanje genocida nad sopstvenim narodom. O tome govorim sa bolom i žalošću. Ja sam to pitanje pokrenuo. Kroz svoje knjige sam to uradio.

* Objavili ste 2000. knjigu "Od Ararata do Kosova", a često ističete vezu između ove mitske planine i naše južne pokrajine Kosova?

- Kosovo su oteli Srbima, a Ararat Jermenima. Ararat je naše ogledalo, ikona našeg naroda koju su Turci oteli. Ararat se vidi iz Jerevana. Ali, između Ararata i Jermenije je granica. Ararat je simbol našeg postojanja, izvor našeg naroda, kao što je Kosovo za vas. Gde je prvi put formirana Srpska pravoslavna crkva. Ali, Ararat je uvek naš i uvek će biti naš. Mi tako osećamo.

* Formalno, ipak, nije vaš?

- Vratiće se Ararat svojoj matičnoj zemlji. Kad ustajem gledam Ararat i dobijam neverovatnu energiju. Umivam se, doručkujem, gledam Ararat. Jermeniji Ararat uvek nedostaje. Mogu da ga gledam neprekidno danima. Nikad se ne ponavlja. Stalno menja svoj oblik. U raznim trenucima dana, uveče, u ponoć. To je neobjašnjiva lepota, neobjašnjiva veličanstvenost. Kad gledam Ararat razmišljam kako Turci ne mogu zauvek da uživaju u njemu. Ne mogu da uživaju na našim iskonskim teritorijama. Jednom mora sve da bude vraćeno, kao što čuvena srpska izreka kaže: "Sve što je oteto je prokleto". Ararat će im biti proklet. Nikad oni neće živeti tamo. Verujem u budućnost svoje zemlje i svog naroda. Bez te vere pesnik ili književnik ne može da stvara. Ako nema u sebi veru, nije za taj posao. Bez nade i vere ne možemo da opstanemo.

* A što se, kao što ste u vreme ratnih sukoba govorili, hrišćanstvo brani u Nagorno Karabahu?

- Ne brani se samo tamo hrišćanstvo u Jermeniji, već hrišćanstvo sveta. Jermenija je kost u grlu mnogih sila. Kost koju ne mogu da progutaju. Ali, Jermeni i Jermenija su večni i neuništivi.

* Da li je i su prošlogodišnji sukobi sa Azerjbedžanom bili vezani za neke geopolitičke događaje?

- Oni se stalno sukobljavaju sa nama. Rat se završio, ali ima sukoba. Nagorno Karabah sada čuvaju ruski mirotvorci. Što se tiče Azerbejdžana, on nikad nije postojao... kakva je to nacija koja tri puta za sto godina menja svoje pismo - latinicu u ćirilicu, pa opet u latinicu?!

* Poznato je da imate brojnu i uticajnu jermensku dijasporu. Koliko je ona bila aktivna tokom sukoba u Nagornom Karabahu?

- Jeste imamo brojnu jermensku dijasporu koja je uvek bila uz svoju matičnu zemlju.

* U čemu se ogleda sličnost srpskog i jermenskog naroda?

- Slična nam je sudbina. Srbi i Jermeni su braća po stradanju. To se najbolje odražava u poeziji i književnosti.

* Kako uspevate da budete tako nacionalno homogeni i jedinstveni?

- Kada je otadžbina u pitanju svi Jermeni su solidarni, a zemlja je za nas iznad svega.

* Šta mi Srbi možemo da naučimo od vas?

- Od Jermena treba naučiti kako treba voleti otadžbinu, nacionalne korene i tradiciju i sačuvati istorijsko pamćenje jer bez toga smo osuđeni na nestajanje.

* Može li se, ipak, dogoditi da Jermenija prizna lažnu državu Kosovo?

- Jermenija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

ČESTITKE LOMPARA ZA PREVOD NjEGOŠA

* Vi ste kao književnik i prevodilac skoro ceo svoj opus posvetili Srbiji, njenoj književnosti i kulturi. Jedan od vaših najvećih poduhvata je prevod Njegoševog "Gorskog vijenca". Dokle ste stigli?

- Preveo sam četvrtinu knjige, ali nisam stao bez razloga. Malo sam se udaljio od Njegoša, no ne zauvek. Preveo sam i njegovu čuvenu pesmu "Noć skuplja vijeka" koja je božanstvena. Profesor Milo Lompar mi je čestitao: "Vi ste preveli njegovu najlepšu erotsku pesmu koja nije laka za prevođenje." Planiram da objavim dopunjeno izdanje Antologije srpske poezije na jermenskom, 2003. je izašlo prvo izdanje. Našim čitaocima je vaša poezija bliska i draga srcu, kao da čitaju jermenske pesnike. Mislim da će mi Bog dati dug život i zdravlje da bih izvršio svoju misiju i ostvario svoje ideje.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU