NOSTALGIJOM ZAČINILI PLJESKAVICE USRED ŠANGAJA: U najvećem gradu Kine, četvorica Balkanaca otvorila roštilj

- U decembru prošle godine, pio sam kafu sa prijateljom Nikolom Uroševićem, stomatologom takođe iz Beograda - priča Vladimir. - Onako usput, rekao sam mu kako bih u slast pojeo jednu pljeskavicu, a on je dodao: "A ja ćevape". Zbog korone nismo dugo dolazili u Srbiju, pojavila se nostalgija...

Na te reči Nikola mu je, kako kaže, odmah predložio da pripremaju pljeskavice, na šta mu je Vladimir sa osmehom odgovorio: "Ti si lud". Ali, ideja mu se dopala. Istog trenutka su telefonirali još dvojici prijatelja, Nikoli Romiću iz Beograda i Vlatku Miteševu iz Makedonije, koji su prihvatili ideju uz opasku da ih ne zanima zarada, već činjenica da mogu da jedu dobre pljeskavice u Šangaju.

- Ubrzo sam, u blizini mog stana, video lokalčić koji je bukvalno bio samo "prozor" površine oko tri kvadrata. Otišao sam jedne večeri kod menadžera i pitao ga da nam ga izda. Čovek se složio jer mu posao nije išao baš najbolje. Istog trenutka sam pozvao prijatelje, došli su, i nas četvorica smo jedva stali u taj prostor, ali to je bilo to, potpisali smo ugovor - kaže Vladimir.

To, ipak, nije bio početak njihove šangajske bajke. Kupili su roštilj, ćumur i neku spravu za mlevenje mesa koja se, kako uz osmeh priča naš sagovornik, slomila pri prvom pokušaju rada. Uz to, niko od njih nije umeo da napravi pljeskavicu, onakvu kakvu su priželjkivali da pojedu.

- Pozvali smo Radisava Radeta Arizanovića iz Niša, koji je imao "kafanska iskustva" i postavili ga za šefa. Od njegovog dolaska, naredna četiri meseca, svaki treći dan smo pravili pljeskavice, isprobavali razne recepte, sa raznim začinima. Negde krajem aprila, dobili smo željeni ukus. Svi smo bili oduševljeni i tada smo odlučili da prodamo naš proizvod - priča Vladimir.

Računali su, kaže, da će, ako prodaju 35 pljeskavica dnevno, a radili su u početku samo tri dana nedeljno, pokriti troškove i to je za njih bilo u redu za početak. Na otvaranju lokala pojavilo se više od 100 ljudi iz cele bivše Jugoslavije, a bilo je i Kineza, koji su sada već postali redovne mušterije.

- Ispred lokala je stalno bila gužva, prodavali smo sve što smo pripremili, ali je bilo i razočaranih koji ne bi na vreme stigli da kupe ono što žele. Tako smo počeli da razmišljamo o proširenju prostora, tako da napravimo mesto gde može i da se sede i pojede neki od specijaliteta sa roštilja. U međuvremenu smo nabavili "vinjak", ali i rakiju iz Srbije. Sada u tom većem prostoru prodamo više od 100 obroka dnevno - zadovoljno nam priča Vladimir.

U šali kaže da je njihova poslovna prednost što Kinezi obožavaju sve što ima veze sa Jugoslavijom.

- Čim se ona pomene, svi kao po pravilu izgovaraju: "Valter brani Sarajevo", pa nam nije bilo teško da pridobijemo i njih za mušterije - iskren je naš sagovornik.

Ovi mladi poslovni ljudi kažu da imaju svoja zanimanja, da se druže bez obzira na to ko je iz koje bivše jugoslovenske republike, i ni u jednom trenutku nisu, veli, ramišljali da spremanje pljeskavica može biti biznis, ali se ispostavilo da je ideja više nego dobra.

IGRA REČIMA

OKO imena nije bilo mnogo polemike. Nismo želeli da izdvajamo ništa posebno, ali sve nas u Šangaju veže jedna zemlja, nekadašnja Jugoslavija. Zato je to Yu moralo da se nađe u imenu, iako "jugo" naše ljude najviše asocira na automobil. U našem slučaju to je i igra rečima. Prvi lokal smo nazvali Yu-go sa ciljem da se ljudi posluže i odu, što je go na engleskom, pa odatle i Yu-go - objašnjava naš sagovornik.

GUŽVE "PRIZVALE" I POLICIJU

ZBOG iznenadnih gužvi ispred našeg prvog malog lokala u centru Šangaja, morala je da reaguje i policija. Ljudi su stalno čekali strpljivo na svoju pljeskavicu, a policija je procenjivala da to može da ugrozi saobraćaj - ispričao nam je Vladimir Milošević.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU