ČEKALI UNUKE, A DOČEKALI DA SAHRANE ĆERKU Neutešni roditelji: Za koga sada da živimo kad više nema naše Jovane

Nema reči utehe za majku Anu i oca Bojana koji danas na večni počinak ispraćaju ćerku jedinicu. Verenik Miloš Mitić (22) ne može da se pomiri da je njegova budućnost sa Jovanom pokopana u belom kovčegu.

Tmuran i tužan je Knjaževac otkako se pronela vest da je Jovana od posledica kovida preminula 5. oktobra u večernjim satima u niškom Univerzitetskom kliničkom centru.

Jovana je bila u četvrtom mesecu trudnoće i nosila je blizance. Kada se razbolela, krajem septembra, nije strepela, jer je verovala da će uspeti da "pobedi" nepredvidivi virus. Dodatnu snagu su joj davala dva života koja je nosila pod svojim nedrima. Zaneseno je sanjala o svadbi, njihovom rođenju i jedva čekala da ozdravi i uživa u drugom stanju.

- Za koga ja sada da živim? Šta je meni sada uteha? Moja Jovana je bila puna života jer je život bio pred njom. Ništa ne pomaže ova belina sanduka, jer znam gde mi dete ide. I moje čedo i njena čeda, sve je izgubljeno - gotovo da je šaputala majka Ana, kojoj su poslednja tri dana kao noćna mora.

Zna da će joj buđenje doneti samo novu bol i ne zna kako da se nosi s njom.

- U nedelju su je odvezli u Niš, u bolnicu, i rekla mi je da ne brinem. Retko smo se čule telefonom da bi je poštedela napora da ne govori, da sačuva dah za svoj spas. Poslednji put kad smo se čule bila je očajna, govorila mi je da joj je teško i da ne može da diše.

Dala bih joj svoja pluća i svoj život samo da sam mogla - nemoćna je Ana kojoj je od ćerke ostala jedino Pufna, zečica koju je Jovana obožavala i bila nerazdvojna od svog ljubimca.

Otac Jovan posle devetodnevnog lečenja u kovid-bolnici u Kruševcu prekjuče je došao kući. Sačekao ga je nemerljiv gubitak.

- Da li je trebalo da ozdravim da bih čedo sahranio? Nije pošteno. Borio sam se za život i teško mi je da zamislim kako je Jovana otišla - grca otac Bojan.

Jovana je bila jedinica, pa je činjenica da nosi blizance obradovala ne samo njene roditelje, nego i porodicu verenika Miloša Mitića. Miloš priznaje da ne zna kako da nastavi život bez svoje prve ljubavi.

- Planirali smo da se zvanično verimo i venčamo i pre nego što mi je saopštila najlepšu vest na svetu.

Toliko smo bili srećni što ćemo postati roditelji. Niko nije bio srećniji od nas.

Čuvao sam je kao malo vode na dlanu, jer ona je meni bila sve na svetu - očajan je ovaj mladi čovek koji ne može da se pomiri da je posle tolike sreće na korak od očaja.

- Zabavljali smo se dve godine i nikada nismo imali probleme. Ljubav kakva se samo može poželeti.

Telo mlade trudnice od juče je izloženo u kapeli na Istočnom groblju u Knjaževcu.

Sugrađani su se u suzama opraštali od nasmejane i ljubazne Jovane.

BILA JE VREDNA I ODGOVORNA

JOVANA je radila kao prodavačica u dragstoru u centru varoši.

- Od prvog dana do 29. septembra, kada je otišla na bolovanje, bila je radnik kakav se samo može poželeti. Uvek ljubazna i uslužna. Čak i kada je ostala trudna trudila se da ispunjava svoje zadatke. Nisam srela toliko mladu, a tako odgovornu osobu - kaže njena koleginica Violeta Matić iz Knjaževca.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU