VUČELIĆ O ORDENU SPC: Potrebni su nam duhovno uzdizanje, pomirenje i jedinstvo

U odluci Svetog Arhijerejskog Sinoda navodi se da se Miloradu Vučeliću dodeljuje visoko odlikovanje Srpske Pravoslavne Crkve za višegodišnju uspešnu saradnju, novinarski profesionalizam i afirmaciju hrišćanskih vrednosti i vrlina.

Zahvaljujući na visokom crkvenom priznanju g. Milorad Vučelić je poručio:

- Vaša Svetosti, Vaša Preosveštenstva, dragi moji najbliži, dragi moji prijatelji, imao sam čast da danas primim orden koji nosi ime srpskog princa, monaha, diplomate, pisca i državnika. To je ime onog Arhiepiskopa, možemo slobodnog reći, i mudrog i preduzimljivog političara koji nama koji živimo osam vekova kasnije i dalje određuje duhovni horizont i daje životne smernice u njihovom najsavremenijem značenju. Usredsredimo se na misao i životopis Rastka Nemanjića, Svetog Save. Prepoznajemo ishodište i moćni prapočetak ne samo crkvene, već i životne, dakle svetovne filozofije kadre da uspokoji i usmeri u ovom našem burnom i teškom veku. Mi, baštinici svetosavlja, usvojili smo gotovo potpuno Savin duhovni kodeks i učinili ga, ponekad i bez znanja i svesti, svojim nacionalnim, identitetskim i, pre svega, etičkim kodeksom.

Zapanjujuće su sličnosti i moguće paralele Savinog vremena i muka srpske srednjovekovne države sa našim savremenim rešenjima i raskršćima u ovom trenutku sudbinski važnim za srpski narod i njegovu budućnost. Nestrepeći da time uprostimo našu poruku možemo reći da je princ Rastko, monah Sava, bio pred velikim iskušenjima i teškim izborima baš kao mi danas. On je postupao mudro i promišljeno i njegovi izbori kako je vreme potvrdilo bili su delotvorni i za Srbe spasonosni. Kako ćemo mi, njegova duhovna deca, to vagati i koliko celishodne izbore praviti pokazaće budućnost.

- Promislimo li pažljivo, skromno mi se čini, da nećemo pogrešiti ako jezikom primerenom našem vremenu zaključimo da je Sveti Sava pišući svoje Zakonopravilo - baš kao da piše ustav s namerom da uredi društvene i crkvene i građanske odnose - spajao različita civilizacijska iskustva i težio ravnoteži istočnih i zapadnih uticaja i podsticaja što se pokazalo moćnim identitetskim temeljem Srba kroz buduće vekove. To je za nas sve i svuda svojevrsna poruka. Takođe, važno je da ne zaboravimo ni one poruke koje je ostavio kao prosvetitelj i pomiritelj, jer su nama u ovom dobu bezmalo zastrašujuće pretnje i nesloge, najpre potrebni duhovno uzdizanje, znanje i razumevanje stvarnosti, koliko i pomirenje i jedinstvo kao plod nadvladanog zla, gordosti i sebičnosti, istakao je Vučelić i zaključio:

- Neka mi bude dopušteno da kažem još nešto. Pored lične sreće i ponosa prisutan je i osećaj da se u ovim događajima odlikovani uvrštava u elitno društvo, jer u tom krugu nagrađenih istim priznanjem očekuju se odabrani savremenici i izuzetni preci. Deo duhovnog zadovoljstva i sreće svakako ne čini samo pripadnost društvu onih koji su delovali za opštu dobrobit i sa najplemenitijim težnjama. Reč je o svesti i nadi da se ovim zbivanjem potvrđuje svojevrsni nacionalni kontinuitet u vremenu i prostoru, velika duhovna snaga čiji delić tako postaje i odlikovani. Velika je to dužnost i velika je to čast. Podsetimo, svi mi u životu i radu delamo i nastupamo sa ramena naših predaka, ali i podržani ramenima naših savremenika.