"KAMENA BRDA" STARIJA ČAK I OD PIRAMIDA: Gobeklitepe na jugoistoku Turske, jedno od bogatih arheoloških nalazišta iz neolita

To su "Kamena brda", oko Šanliurfe, dvomilionskog grada na jugoistoku Turske, nedaleko od granice sa Sirijom. Nekada poznata kao Edesa i Urfa u gornjoj Mesopotamiji. Ova bogata arheološka nalazišta stara gotovo 12.000 godina, po mišljenju turskih zvaničnika "nulta su tačka civilizacije" i uskoro bi mogla da postanu svetska turistička atrakcija.

Upravo ovaj projekat, "Kamena brda", koji obuhvata arheološke iskopine iz sedam oblasti:

Gobeklitepe, Karantepe, Gurdžutepe, Sajbruč, Čakmaktepe, Sefertepe i Jeni Mahale, Ministarstvo kulture i turizma Turske i Agencija za promociju i razvoj turizma (TGA) predstavili su krajem septembra. Veruju da će ovi nalazi dati značajan i dalekosežan doprinos poznavanju čovečanstva u praistoriji.

- Počinje iskopavanje u humkama naselja Ajlanar, Jogunburč, Harbetsuvan, Kurttepesi i Tašlitepe, kao deo prve faze neolitskog istraživačkog projekta " Šanliurfam" koji će trajati do 2024. godine - rekao je Mehmet Nuri Esoj, ministar kulture i turizma Turske na simpozijumu "Odrazi neolita u svetu", održanom od 21. do 27. septembra u Šanliurfi.

- Ovaj region je mesto prvih primera organizovanog rada i specijalizacije u istoriji civilizacije. U naredne tri godine, iskopavanja će biti na 12 lokacija, uključujući i Karantepe, lokaciju sa više od 250 blokova megalita u obliku slova T, nalik onima koji se od 2018. godine nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine u lokalitetu Gobeklitepe.

Upravo za to mesto Turci veruju da bi moglo da bude primamljivo turistima iz celog sveta. Lokalitet Gobeklitepe, dvadesetak kilometara od Šanliurfe, otkriven je 1963, a tek 1995. počela su prva istraživanja. Na prostoranoj ravnici žute zemlje, gde gotovo i da nema drveta i trave iskopane su kamene skulpture sa reljefima divljih životinja.

Pretpostavlja se da ovo mesto nije bilo samo lovačko svetilište, već i prvi pokušaj nastanjivanja društva na jednom mestu. Na to upućuju i četvorougaoni temelji koje su arheolozi pronašli.

- Poznati su nam pećinski crteže, a ovde prvi put imamo ukrase ljudskom rukom na građevini - rekao je arheolog Li Kler mnogobrojnim novinarima kod lokaliteta.

- Gobeklitepe su činila višenamesnaka zdanja, od kojih neka podsećaju na hramove, ali čitavo nalazište nije bilo samo svetilište, upravo zbog postojanja prostorija za stanovanje i dela za obrede. Ovo se može gledati i kao mesto obreda, gde su neolitski ljudi nastojali da mitovima održe zajednicu na okupu, suočeni sa pojavom sve boljih uslova za život, uzgojem biljaka i pripitomljavanjem životinja.

Nalazište Gobeklitepe je prepoznatljivo po nekoliko iskopanih ovalnih kamenih temelja, sa očuvanim krečnjačkim stubovima, isklesanim u obliku slova T, visoki gotovo pet metara. Replika je izložena u Arheološkom muzeju u Šanliurfi, gde se čuvaju kamene figure divljih životinja donete sa nalazišta: divlje svinje, glave leoparda, bikova...

- Pretpostavlja se da je razvoj zemljoradnje odveo stanovništvo na plodnije tlo, da su zato napustili staništa na brdu, a lokalitet je potom zatrpan, delimično namerno. Sondažna ispitivanja pokazala su da je do sad istraženo manje od 10 odsto Gobeklitepea, a sada se uporedo sa iskopavanjima sprovode i konzervatorski radovi na samom nalazištu.

"ČOVEK IZ URFE"

U ARHEOLOŠKOM muzeju Šanliurfe, izložena je i skulptura "Čovek iz Urfe" (na slici).

To je najstarija pronađena kamena figura celog čoveka, urađena u prirodnoj visini od oko 180 centimetara. Pronađena je u četiri dela, i pretpostavlja se da potiče iz vremena 9.000 godina pre naše ere.

KARANTEPE

OKO sat vožnje od Šanliurfe je lokalitet Karantepe, privremeno otvoren za posetu novinara, dok bi turisti mogli da dođu tek narednog leta, jer lokalitet još nije natkriven i obezbeđen.

Iskopavanja na ovom mestu traju dve godine, a dosad je istražen samo jedan odsto nalazišta.

Za razliku od Gobeklitepea, u Karantepeu su nađeni manji, ali brojni stubovi sa ovalnom osnovom zdanja uklesanim u steni, i kamene figure, koje su takođe imale ljudske i životinjske likove.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici