ISTORIJSKI DODATAK - ŠVERC POD POKROVITELJSTVOM DRŽAVE: Obračun partijskih, državnih organa i tajne službe SFRJ sa uspešnim privrednicima
VREME radi protiv razumevanja događaja iz sedamdesetih godina prošlog veka kada je Josip Broz Tito sa saradnicima iz vrhuški Hrvatske i Slovenije ustavnim promenama sistemski razorio Jugoslaviju, a Srbiju stavio pod prinudnu upravu.
Bakarić, Tito i Kardelj
Svedočanstva ne nedostaju, ali malo je onih koji se udubljuju u njih. U srpskoj javnosti zavladao je trend da se Jugoslavija iz perioda kada je posejano seme građanskih ratova prikazuje kao zemlja dembelija, miroljubiva hipi-komuna.
U tom mitu, sveopštu sreću su kvarili samo „zli Srbi“, sa svojim hegemonističkim ambicijama. Zanimljivo je da su identičan narativ o Srbima koristili Kominterna, Brozovi aparatčici, hrvatska i slovenačka propagandna mašinerija uoči građanskog rata i NATO propagandisti.
Da „proevropski jugonostalgičari“ zavire u novine iz sedamdesetih prepoznali bi svoje priče u Brozovoj besomučnoj kampanji protiv srpskih „liberala, tehnomenadžera i nacionalista“ uoči donošenja ustavnih promena koje su Jugoslaviju pretvorile u konfederaciju.
Titu i najužem partijskom vrhu zasmetala je mlada elita srpskog Saveza komunista, prosvećeni i kompetentni ljudi, obrazovani, racionalni, okrenuti ka razvijenom svetu, tržišnoj privredi, reformi, industrijalizaciji, demokratiji. Birajući između „razvoja” i očuvanja vlasti, opredelili su se za očuvanje stečenih birokratskih pozicija i vlasti.
Ta 1972. bila je poslednja godina u kojoj je Jugoslavija ostvarila pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Godišnji plan izvoza ostvaren je u prvih devet meseci, izvoz je bio za 15 odsto veći nego 1971. godine, a uvoz je smanjen za 14 odsto.
Kompetentnost odlučivanja pala je na veoma niske grane. Pre obračuna sa liberalima, u Skupštini Vojvodine je bilo 11,3 odsto poslanika sa osnovnom školom, a dve godine kasnije njihov broj se popeo na 24,5 odsto. Za vreme liberala u Skupštini Vojvodine je bilo 46,9 odsto poslanika sa fakultetskom diplomoma, a posle njihove smene tek svaki peti poslanik – 19,6 odsto – imao je fakultetsko obrazovanje.
Umesto stručnosti i sposobnosti, moralno-politička podobnost i poslušnost postali su osnovni kriterijumi za izbor ljudi na političke i državne funkcije, čak i za najodgovornije dužnosti u pravosuđu, privredi, kulturi, medijskim kućama širom Jugoslavije.