JAPANCI POMAŽU OBNOVU FRESAKA U ĐURĐEVIM STUPOVIMA: Počeli radovi na restauraciji vrednih zidnih slika u kapeli kralja Dragutina

Radovi se izvode po projektu i uz nadzor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a obavljaju ih iskusni stručnjaci Ateljea za konzervaciju i restauraciju Reskon iz Beograda.

- Iako po obimu nije veliki, ovo je veoma zanimljiv projekat. Radi se potpuna restauracija fresaka posle pola veka tokom kojih je došlo do oštećenja i drugih promena na živopisu.

Došlo je vreme za novi, redovan postupak, čišćenja, konsolidacije, odvajanja od zida, retuširanja i plombiranja posle kojih će ova dela biti sačuvana i zaštićena još nekoliko decenija - poručuje slikar, konzervator Dragan Stanojević.

Do finansija za izvođenje radova na očuvanju vrednog kulturno-istorijskog nasleđa Srbije došlo se u dalekom Japanu. Ukupna vrednost projekta je više od 24.000 dolara, od kojih je 22.000 obezbedila Sumitomo fondacija, a 2.000 jedna kompanija iz Osake.

Sa velikom pažnjom radove u kapeli kralja Dragutina posmatra i Saći Šimada, lektorka sa ženskog univerziteta Đisen u Tokiju, koja je pre 19 godina završila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

- Srbija je mesto kulturne razmene između zapada i istoka, a zanimljivo mi je da freske prikazuju jedinstvenu kulturu. Obišla sam brojne manastire u Srbiji i videla njihove lepote. Istražujem slike vladara iz 13. i 14. veka, a freske u kapeli kralja Dragutina su toliko važne u lozi Nemanjića da sam veoma srećna što ih, uz našu pomoć, možemo sačuvati i obnoviti - kaže Saći Šimada.

Pre dolaska u Beograd, studirala je srpsku istoriju umetnosti na Univerzitetu Okajama, a radila je sa profesorom Mićitaka Suzukijem koji je pomogao da se obnovi manastir Svetog Jovana Preteče u Jašnji. Trenutno radi na prevođenju na japanski manastirske monografije koju je objavio akademik Gojko Subotić.

Grobna kapela kralja Dragutina smeštena je u pregradnu ulaznu kulu manastirskog kompleksa Đurđevih stupova, a pretpostavlja se da je njen živopis nastao osamdesetih godina 13. veka.

Freske u njoj predstavljaju jedinstven spoj religiozne umetnosti i istorijsko-pravnih dokumenata u vidu slika.

Naime, u svodu kapele prikazani su istorijski događaji - Državni sabor u Rasu 1196. godine na kojem je Stefan Nemanja predao vlast svom sinu Stefanu Prvovenčanom, krunisanje kralja Uroša I 1243. godine, krunisanje njegovog sina kralja Dragutina 1276. godine i predaja vlasti Dragutina bratu Milutinu u Deževi 1282. godine.

NA LISTI UNESKA OD 1979.

ĐURĐEVE stupove izgradio je rodonačelnik dinastije Nemanjića Stefan Nemanja 1171. godine, dok je Dragutin, kao drugi ktitor, dogradio manastirsku crkvu i oslikao njenu pripratu. Tu je sahranjen 1316. godine.

Na listi svetske baštine Uneska je od 1979. godine.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici