BEZ KROVA, A NE MARE ZA STAROST: Četvrtina svih registrovanih beskućnika u Srbiji pripada populaciji starijoj od šezdeset leta

Kontaktirano je sa socijalnom službom u Institutu, zakazan joj je novi termin, obezbeđeni su potrebni uputi i operisana je u avgustu. Po izlasku je nastavila da prima terapiju i primljena je u jedan od domova za stare. Nažalost, njeno stanje se ubrzo pogoršalo i preminula je.

Ova žena samo je jedna od brojnih starijih beskućnica u Srbiji. Njihov broj u celom svetu raste još od ekonomske krize, pre deceniju, a zatim još više od početka pandemije korone. U popisu iz 2011. prikupljeni su podaci o 18.287 domaćih beskućnika, od čega 97,6 odsto čine sekundarni, odnosno oni koji žive u objektima nastanjenim iz nužde kao što su šupe, barake, šlepovi, kartonska naselja. Ostatak su primarni - oni koji žive na ulici i u parkovima.

Koliko danas tačno ima ljudi bez krova nad glavom niko ne zna. Na tom poslednjem popisu, kao primarni upisani su samo oni koji su u trenutku kad su došli popisivači zatečeni u centru za socijalni rad ili prihvatilištu. Njihov broj je bio 445.

Procene su da se broj ljudi bez doma u celoj zemlji kreće između 5.000 i 15.000, a bar četvrtina su stariji od 60 godina. Najviše ih je u rasponu između 55 i 65 leta.

Među beskućnicima, prema podacima humanitarne organizacije ADRA, pa i najstarijim, daleko je više muškaraca nego žena. One teže ostaju bez krova nad glavom. Obično nađu privremeni boravak kod prijatelja ili rođaka. Ljudi završavaju na pločniku iz raznih razloga. Među njima ima i penzionera, nekadašnjih profesora, službenika, ali i onih koji nikada nisu nigde radili. Ima i onih sa mentalnim oboljenjima o kojima brine, posebno kad su u godinama, beskućnička zajednica.

- Neki su nižeg obrazovanja i imali su slabije plaćen posao, bez svoje kuće ili stana. Kada su ostali bez primanja, izgubili su i smeštaj. Drugi su nekada bili porodični ljudi, koji su završili u parku ili haustoru kad su im propala preduzeća. Pojedini se bore sa alkoholom ili drogom. Imali smo slučaj starije osobe sa Zvezdare koja je zbog porodičnog nasilja izabrala ulicu - kaže Igor Mitrović, iz ADRE, i dodaje da oko 10 odsto ovih ljudi, uz pruženu pomoć, uspe da se integriše. To su mahom nešto mlađi. Stariji često odbijaju i zdravstvenu pomoć. Ali, ako vide da neko pokazuje brigu za njih, to se menja.

Više od 39 odsto primarnih beskućnika, bez ikakvog smeštaja, su hronični bolesnici. U to, logično, spadaju najviše najstariji. Obično pate od bolesti kardiovaskularnog ili respiratornog sistema, ili mentalnih poremećaja i zavisnosti. Beskućnički staž "najupornijih" kreće se između 10 i 15 godina.

- Na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u 2020. godini bilo je 162 beskućnika koji su nam se obratili po različitim osnovama, od čega je 100 osoba starosti od 26 do 64 godine, 49 je između 65 i 79 godina, a 13 ih je od 18 do 25 godina - kažu u GCSR.

Kako navode, to su, najčešće, ljudi koji su ostali bez imovine iz različitih razloga, zatim oni koji ne mogu ili ne žele da održe i steknu stalan posao i smeštaj, samci sa izuzetno niskim ili nikakvim primanjima, zavisnici od psihoaktivnih supstanci, alkohola, kockanja, ljudi iz "razorenih" porodica ili sa komplikovanim porodičnim odnosima, potom bivši zatvorenici, pojedinci iz izbegličke, raseljeničke ili migrantske populacije, kao i oni koji su odabrali takav način života i odbijaju pomoć i podršku.

Ljudi koji nemaju krov nad glavom, niti osnovna sredstva za život mogu da se jave centru u opštini u kojoj borave, ili da to učini neko u njihovo ime.

- Gradski centar svakodnevno preduzima neophodne mere radi zaštite svih korisnika, posebno najugroženijih - navode u GCSR, i dodaju da mogu da pomognu u obezbeđivanju besplatnih obroka u narodnim kuhinjama, regulisanju ličnih dokumenata i prijave prebivališta, obezbeđivanju smeštaja u Prihvatilištu za odrasla i stara lica ili nekoj od ustanova socijalne zaštite.

DOĐU DA JEDU

UDRUŽENjE "Izlazak" ima dnevni centar u Zemunu, a prema rečima Monike Žugić, koordinatora, osim klasičnih beskućnika, koji kod njih dolaze, ima i penzionera sa izrazito malim primanjima, koji im se javljaju zbog besplatnih obroka. Oko 20 odsto njihovih korisnika su stariji od 60, ali i ostali, zbog teškog života, kaže Žugić, izgledaju starije.

PRVA ŽRTVA KORONE

PRVA žrtva korone bio je upravo jedan stariji beskućnik. Mnogi od njih imali su, kako saznajemo, kovid koji su preležali na nogama, jer se lekarima nisu ni obraćali. Neki su od posledica virusa preminuli zbog brojnih pridruženih bolesti.