U PENZIJU ČISTOG OBRAZA I ULICA: Radnik "Gradske čistoće" Pavle Janković (63), već 41 godinu brine o urednosti Beograda

Sticajem životnih okolnosti počeo je da radi u gradskom komunalnom preduzeću i tu je dočekao penziju. Iako je mogao još pre dve godine da završi radni vek, kredit koji je mnogima u Srbiji kamen na leđima, ipak je prevagnuo da pokuša da izgura još koju godinu, do 65.

- Malo koga ćete naći da tolike godine radi ovakav posao i to 41 godinu u istom preduzeću - započinje priču za "Novosti" Janković. - Dok sam bio mlađi, prao sam i ulice na cisterni i radio razne druge zahtevnije poslove, a sada radim samo "sa metlom". Ume da bude naporno u ovim godinama kada treba da se podigne kanta, pošto imam tri ugrađena stenta i probleme sa kičmom, ali izgura se.

Tu su, da mu kad zatreba, uskoče mlađe kolege, a ima sreću da sa njim radi i njegov sin. Kako kaže, strog je učitelj, pa mlađi često umeju da pobegnu s njegovog rejona.

- Ne može neradnik sa mnom da radi - objašnjava naš sagovornik. - Možemo mi da pričamo, ali u hodu, dok radimo. A da ja izdangubim smenu stojeći u mestu u razgovoru, ne dolazi u obzir. Zato se to nekima ne dopada. Hoću da se vidi gde sam ja prošao i da posle moje smene ostane bar koliko-toliko čisto. Učim mlađe kolege i da se ne stide nijednog časnog posla, iako sam i sam okretao glavu na početku radnog veka kada me sretne neko poznat.

Dok je bio mlađi, umeo je da uđe i u konflikt sa nesavesnim sugrađanima koji ne mareći za to što je on upravo počistio, bace opušak ili papirić pored kante. Iskustvo ga je naučilo da, ipak, prećuti.

- Nerviralo me je veoma što neko ne ceni trud i još se nađe da na moje zapažanje, odbrusi i raspravlja se - priseća se Pavle. - Ali, sada više ne obraćam pažnju, jer svako već ima neke svoje probleme koje je poneo od kuće, pa ću samo dodatno da napravim problem i sebi i njemu. Bilo je ljudi koji se postide i izvine se kad ih opomenem, ali i oni koji će da uzvrate ružnim rečima.

Tokom svog višedecenijskog rada na ulici, susreo se sa najrazličitijim situacijama, ali i spasavao sugrađane i njihove novčanike od lopova.

- Nalazio sam često dokumenta, pa pronađem adresu i vratim im. Spasavao sam ih dodatno utrošenog vremena i novca. Uvek sam im govorio: "Možeš, jedino, da me počastiš sokom, pare me ne zanimaju". Za sve ove godine jedino sam pronašao pet evra izgubljenih na ulici i to je sve.

Dok je Pavla na ulici, kažu stanari Ulice cara Dušana i okolnih u Zemunu, o čijoj čistoći trenutno brine, biće čisto, a smeće iz kante neće se prelivati. Pored svih teškoća koje nosi na svojim plećima, ove reči mu znače. I kaže, čistog obraza, kao što posle njega ostaju čiste ulice, otići će u penziju. I onda će da se odmara i uživa u penzionerskim danima, jer dosta se naradio. To savetuje i ostalim penzionerima.

BUĐENjE U 3.30

DOK Beograd spava, Janković je budan i već umiva ne tako čisto lice grada. Ustaje, ako je uopšte i zaspao, već u 3.30:

- Navikao sam na rano ustajanje, ali u poslednje vreme i to mi postaje naporno. Ne treba mi budilnik, ustajem sam kao po satu. Čak i kad sam na slobodnom danu. Navika je čudo - kaže Pavle Janković.