FILM O STRADANJU SRBA U LOGORIMA: Norvežani snimaju dokumentarac o golgoti 4.000 naših sunarodnika
U NORVEŠKOJ je posle nekoliko godina istraživanja počelo snimanje filma o stradanju Srba u norveškim ratnim logorima tokom Drugog svetskog rata. Film bi trebalo da ugleda svetlost dana sledeće godine kada se i navršava 80 godina otkako su zatvorenici deportovani u Norvešku.
Nils Skoglund ispričao svoja sećanja / Foto Privatna arhiva
Tokom Drugog svetskog rata, više od 4.000 logoraša poslato je iz bivše Jugoslavije u Norvešku, a prema zvaničnim podacima njih 2.398 je izgubilo život. Većina je umrla u pet logora na severu Norveške. Jedan od njih je bio u Karašjoku, gde je nedavno boravila ekipa koja snima film, a predvodi je norveški reditelj Kjetil Palmkuist.
- Već smo snimili mnogo materijala i svedočenja potomaka, ali i zatočenika, kao i očevidaca stradanja srpskih logoraša. Posle snimanja u Norveškoj u planu nam je i snimanje u Srbiji. Materijal koji smo dosad prikupili ostavlja nam prostora da uz film razmišljamo i o serijalu o stradanju srpskih logoraša u Norveškoj - kaže, za "Novosti", Kjetil Palmkuist.
Jedan od najvećih istraživača ove tematike norveški istoričar i prijatelj srpskog naroda Knut Flovik Turasen kaže da mu je drago što će dugo "prikrivana" istorija o stradanju Srba biti predstavljena i na filmskom platnu.
- Esesovci su vodili pet logora i u njima su bili izuzetno brutalni. Najseverniji od ovih logora bio je u Karašjoku, gde su u leto 1942. godine deportovana 374 zarobljenika, iz Srbije i takozvane Nezavisne Države Hrvatske. Neki su stigli zbog genocidne ustaške politike, samo zato što su Srbi, a drugi zato što su se borili protiv Nemaca, i među njima nalazimo i partizane i četnike. Logoraši u Karašjoku trebalo je da izgrade put između Norveške i Finske. Tokom jedva šest meseci postojanja ovog logora, 262 logoraša su umrla od zlostavljanja, gladovanja, bolesti i surove klime - kaže Knut Flovik Turasen.
Naši sagovornici napominju i da su meštani Karašjoka bili svedoci stradanja srpskih zarobljenika i da su pokušali da im pomognu koliko su mogli.
- Logorašima su obezbeđivali hranu, odeću i, u većini slučajeva, lekove, što im je pomagalo da prežive. Bilo je pokušaja bekstva, jedan od onih koji je pokušao bekstvo bio je 17-godišnji Srbin Života Lupulović, kojeg su Nemci pronašli. Iako mučen, nije odao svoje norveške pomagače - kaže Turasen za "Novosti", i dodaje da je ovo samo jedna od priča koja čini vrlo kompleksan film o stradanju Srba.
Svedok Hajlmal Stroming / Foto Privatna arhiva
Hajlmal Stroming iz mesta Karašjoka je jedan od aktera u filmu. On je imao priliku da čuje mnogobrojne priče i upravo je on filmskoj ekipi kazivao o Velimiru Pavloviću, jednom od poslednjih živih logoraša koji je posetio logor u Karšjoku i ispričao mu svoje impresije. Pavlović ga je podsetio da su im u ovom kraju srpski logoraši sagradili put koji je poznat kao "krvavi put".
Nil Skoglund, još jedan od aktera filma, ispričao je neverovatnu priču o događaju koji je video svojim očima, kada je ubijeno pedesetak Srba jer nisu uspeli da razbiju led u jezeru.
Branko Dimeski jedan je od saradnika na filmu, Srbin sa Kosova i Metohije koji živi i radi u Norveškoj, kaže za "Novosti", da je impresioniran žarom kojim norveški reditelj i istoričar, Palmkuist i Turasen, pristupaju svojevrsnoj odbrani srpske istine o stradanju logoraša u ovoj zemlji.
TREJLER
IAKO je snimanje dokumentarca u toku, već je urađen sedmominutni film o filmu. Postavljen je na jutjub-kanal i već je izazvao veliku pažnju javnosti. Prvobitno je bilo planirano da to bude kraći trejler, ali su priče na koje je ekipa nailazila tokom snimanja, učinile da je nužno film najaviti na malo drugačiji način.