TAMNI REKORD KORONE: Zaraza ponovo galopira Srbijom - kovid-centri i bolnice puni mladih ljudi

B. RADIVOJEVIĆ - I. KOVAČIĆ

29. 09. 2021. u 08:30

KORONA je oborila crni rekord u Srbiji! U poslednja 24 sata na ovaj virus testirane su 26.292 osobe, od kojih je pozitivno čak 8.467. Preminulo je 45 osoba, a na respiratorima je 251 pacijenat. Poslednji neslavni kovid-rekord po broju novozaraženih postignut je 1. decembra prošle godine, kada je bilo 7.999 pozitivnih.

Foto I. Marinković

Da je situacija veoma teška poručuju epidemiolozi, koji zastupaju tezu da se istinska slika stanja dobija množenjem broja novozaraženih sa - 10. A to bi praktično značilo da je u poslednja 24 sata virus cirkulisao kod skoro 85.000 ljudi!

Ono što posebno zabrinjava je da se i kod najmlađih javljaju upale pluća, a raste i broj pozitivne novorođenčadi, zbog slabog odziva na imunizaciju među trudnicama.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je država spremna da uvede kovid-propusnice, ali da su one samo način da se, pre svega mladi, vakcinišu i da propusnice nisu nikakav "magični metak" za rešavanje situacije sa pandemijom kovida.

- Jedini odgovor na sve ovo je vakcinacija. Ponovo pričamo o merama, propusnicama, svemu što nije ključno u rešavanju pandemije. Ključne su vakcine, prva i treća doza - rekla je Brnabićeva.

Lošu epidemijsku situaciju u Srbiji prati i stanje u kovid-bolnicama. Prema rečima pokrajinskog sekretara za zdravstvo Zorana Gojkovića, poslednjih dana beleži se rekordan prijem novoobolelih. Kao primer navodi da je za poslednja 24 sata kovid-bolnica na Mišeluku u Novom Sadu imala čak 60 prijema.

Za svega osam dana, od kada je ponovo, peti put od početka epidemije ušao u kovid-sistem, Kliničko-bolnički centar Zvezdara je - napunjen. U toj bolnici je sada 380 obolelih od kovida, svi sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom, i uglavnom mlađi, radno aktivni i - nevakcinisani, potvrdio je u utorak "Novistima" profesor dr Petar Svorcan, direktor ove ustanove.

Isto je i u drugim kovid-centrima u zemlji, i svi se pribojavaju još većeg priliva obolelih. U Ministarstvu zdravlja "Novostima" je rečeno da imaju razrađen plan proširivanja kapaciteta za kovid, ali da sistem bukvalno žonglira, kako se ne bi došlo u situaciju da se i drugi veliki zdravstveni centri, opet, prenamenjuju za inficirane virusom korona, i da ostaje sve manje mogućnosti za lečenje drugih oboljenja. U Beogradu, najvećem žarištu epidemije, u redovnom režimu rada su još VMA, UKCS, KBC Zemun, i deo "Mišovića".

- Kod nas je od ukupno 380, čak 54 pacijenta u jedinicama intenzivne nege - kaže profesor Svorcan. - Koliko pacijenata otpustimo, u toku dana toliko i primimo. Traži se i mesto više, ali uz dobru koordinaciju sa drugim ustanovama i trijažnim ambulantama svaki pacijent kome je potrebna hospitalizacija, primi se u bolnicu u najkraćem roku. Ogroman broj njih zahteva kiseoničku potporu. Kod nas je na respiratorima 22 pacijenta, čije je stanje veoma teško.

Za ovaj talas epidemije karakteristično je da je od kovida češće obolevaju mlađi ljudi, što lekari objašnjavaju nezadovoljavajućim obuhvatom vakcinacijom, koji je jedva dostigao 53 odsto odraslih, među kojima su ogromna većina najstarijih.

- Više od 70 odsto hospitalizovanih kod nas su nevakcinisani - kaže prof. Svorcan. - Oni imaju znatno težu kliničku sliku bolesti. Kako smo peti put u kovid-režimu već uočavamo neke specifičnosti, a sada je najupečatljivija ta što su oboleli sve češće mladi ljudi koji imaju teške kliničke slike kovida, a nemaju drugih, prethodnih bolesti. Nažalost, mnogi ne shvataju da vakcinacija nema alternativu! U borbi sa ovim virusom, uz pridržavanje mera, jedino je vakcina rešenje. Nažalost, ljudi imaju otpor, povedeni su različitim neproverenim informacijama i ne žele vakcinaciju. Kada dobiju kovid i moraju u bolnicu kažu lekarima da im je žao što se nisu vakcinisali. n

OPADA PROSEČNA STAROST

VIRUS korona je uticao na najveće smanjenje proseka životnog doba u Evropi i u SAD još od Drugog svetskog rata - pokazalo je upravo objavljeno istraživanje sa Univerziteta Oksford, koje je sprovedeno u 27 zemalja članica EU, SAD i u Čileu.

Osim Danske i Norveške, svi su zabeležili pad. Najteže je u SAD, gde je za godinu dana nada u dug život opala za čak 2,23 godine za muškarce i 1,65 za žene. Slede Litvanija, Bugarska i Poljska s 1,5 godina. U Francuskoj, kod žena prosek starosti se smanjio za 0,67 godina, a kod muškaraca za 0,6 odsto. (G. Č.)

Pogledajte više