ČUVAR KNJIGA, SLIKA I IKONA: Nedavno otvoreni Muzej crkvenih starina u Nišu baštini vredne predmete i dokumenta važna za našu istoriju

Nedavno otvoreni Muzej već broji pozamašnu kolekciju istorijskog blaga koje je svoje mesto našlo u Svetosavskom domu, u porti niške Saborne crkve, a sve je više i posetilaca. Protođakon Dalibor Midić kaže da su u Muzeju starina i predmeti koji su bili izloženi u nekadašnjem Muzeju eparhije u centru grada, koji je pre 39 godina zatvoren.

- Najvrednije što Niška eparhija ima su tri slike Đorđa Krstića: "Smrt kneza Lazara", "Kralj Milan" i "Sveti Nikola". Prva je nastala 1885. i jedno od njegovih najpoznatijih dela koje je izazvalo možda najveću umetničku polemiku u Srbiji ikada. Niška crkvena opština je 1880, angažovala Krstića da oslika ikonostas Saborne crkve. On je naslikao 11 ikona, a pre nego što su one postavljene na ikonostas, imao je izložbe u svetu. Kada je došao u Srbiju, njegova ikona je za naš narod, u to vreme bila neprihvatljiva - objašnjava nam Midić.

Opština je tada povukla ugovor sa Krstićem.

- On je otišao u Ćurlin, selo kraj Niša, gde je kralj Milan išao u lov. Dok je čekao da se pitanje slike reši, Krstić je oslikao kralja 1902. Reč je o velikom portretu koji se nalazio u ogromnom mermernom tronu. Na slici kralj kroji kartu Evrope, cepa je i prekraja granice. Ne otima, nego vraća Srbiji istorijsko područje. U Prvom svetskom ratu sliku su Bugari iskasapili bajonetima. Restaurirana je u Republičkom zavodu i nalazila se Istorijskom muzeju Srbije i u Narodnom muzeju Niš, i napokon je vraćena nama - kaže Midić i dodaje da su u Muzeju i dela Steve Todorovića, Nikole Aleksića i drugih srpskih slikara, kao i retke ikone, stare fotografije i arhivalije značajne za istraživače u oblasti teologije, istorije, kulture i arhivistike.

U Biblioteci eparhije su mnogobrojne retke štampane, ali i rukopisne knjige, dokumenti na osmanskom turskom, bogoslužbena knjiga "Opšti Minej za maj" iz 1692. koja potiče iz vremena ruskog imperatora Petra Velikog. U Muzeju ima i predmeta za koje se ne zna kako su dospeli u posed Eparhije, poput arapske gramatike na latinskom jeziku iz 1687. Izložen je i stari kivot u kojem su čuvane mošti Svetog Georgija u prokupačkom Hramu svetog Prokopija. Tu su predmeti iz Jerusalima, koje je Nišu doneo preživeli logoraš Vilhelm Vajs Vili.

- Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Nemci su Jevreje vodili na prinudni rad.

Išli su preko dana i uveče se vraćali. Vajs je predvideo šta će se dogoditi i uspeo je da pobegne iz logora. Došao je do Pantelejskog groblja da se sakrije. Pronašao ga je tamo sveštenik Radomir Antić koji mu je napisao lažna dokumenta, za njega i njegovu porodicu. Tako je preživeo okupaciju, a 1948. se preselilo u Izrael. Tek 1995, je došao u Niš, a u znak zahvalnosti crkvi Svetog Pantelejmona poklonio je jevrejsku obrednu čašu za Pashu i tanjirić sa posvetom - ispričao je, za naš list, Midić.

Dragocena je i slika koju su doneli hodočasnici, koja je svojevrsni foto-album njihovog puta u Svetu zemlju. Slikali su je na platnu pravoslavni Palestinci koji su živeli u Jerusalimu, i to su, kako kaže Midić, hadžije donosile i pričale šta su tamo videli. Dragocenosti bi, dodaje ovaj protođakon, u Muzeju danas bilo i više da nije bilo čestih ratova.

- Veliko delo Stevana Todorovića i njegova slika preživela je samo zato što je u vreme kada je bio požar u Sabornoj crkvi ona bila na restauraciji - rekao je on.
Formiranje Muzeja započeto je 2018. kroz projekte Ministarstva kulture u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

Najlepše

MEĐU najvrednijim eksponatima su i dve ikone iz crkve u Pirotu, možda i najlepše u jugoistočnoj Srbiji.

- Starije su i od same crkve u Pirotu. Ne znamo tačno iz kog su perioda, možda iz 14. veka, ali znamo da su rađene na pozlati na orahovoj dasci, posebnom tehnikom, nikada nisu restaurirane, a izgledaju kao da su stare tek nekoliko meseci. Sve signature su na grčkom jeziku. Tu su i pokloni dinastije Romanov povodom godišnjice Milanskog edikta 1913. godine - kaže protođakon Midić.

LIČNI PREDMETI PATRIJARHA IRINEJA

SA ponosom nam je protođakon pokazao i lične predmete blaženopočivšeg patrijarha Irineja, koji je ostavio neizbrisiv trag u Sabornom hramu. Izloženi su njegova mandija sa inicijalima, žezlo, mitra, insignije... Njih je na otvaranju Muzeju poklonio patrijarh srpski Porfirije.