ISTORIJSKI DODATAK - ZAVERA KLEVETANJA PROTIV SRBIJE: Bombardovanje srpskih položaja zaustavilo mirovni proces
AKTIVNI pregovarač na strani Beograda, Kris Spirou, zabeležio je u svom dnevniku, u nedelju, 28. maja 1995. godine, sledeće redove:
"Probudio sam se u 7.30 i brzo se spremio na put u Beograd. Međunarodne vesti na Si-En-Enu su izvestile o gadnim posledicama napada NATO na položaje bosanskih Srba i žestoke reakcije na to od strane bosansko srpske vojske. Grozne slike i jezivi detalji izazivaju tešku mučninu. A nedeljno je jutro. Si-En-En je takođe preneo da su 'najviši rukovodioci' ruske vojske, diplomatsko i političko rukovodstvo, 'stigli u Beograd kako bi pomogli da se reši kriza'. Događaji proteklih nekoliko dana će sigurno iskomplikovati stvar za mirno rešenje građanskog rata u Bosni. Biće vrlo teško da Sjedinjene Države i predsednik Milošević nastave sa direktnim pregovorima neophodnim za postizanje mirnog rešenja. Predvideo sam to. Rekao sam ambasadoru Bobu Frejžeru da Nemci i njihovi saveznici iza scene neće dozvoliti da Bil Klinton i Slobodan Milošević dovedu do mirovnog rešenja mirnim sredstvima."
"Jednostrani kazneni odgovor NATO-a protiv bosanskih Srba - nastavlja Spirou - takođe je i test odlučnosti predsednika Miloševića protiv vojnog angažovanja u bosanskom konfliktu. To je ono što čekaju Nemačka i republikanski lideri u Kongresu SAD. Oni nisu zainteresovani za direktne pregovore između Klintonove administracije i Slobodana Miloševića radi postizanja mira. Jedan dan u nedelji optužuju Miloševića za otpočinjanje konflikata na Balkanu a ostalim danima neumorno rade na tome da ga spreče da ih okonča", svedoči Spirou.
ISTOG dana, 28. maja, Kris je avionom doleteo iz Atine u Beograd, ubrzo se sreo sa Slobodanom Miloševićem, kome je postavio pitanje "šta se događa u Bosni", gde su se "tako brzo izdogađale stvari"?
"Kris - odgovorio je Milošević - odluka da se bombarduju samo bosanski Srbi bila je glupa. Pokazaće se da je kontraproduktivna. Rekao sam Akašiju da to ne radi. A ako mora, da onda to uradi obema stranama, pošto su muslimani prvi započeli vojne operacije. Akaši mi je rekao da je pod enormnim pritiskom da nešto preduzme. A onda, naređuje jednostrano kažnjavanje. Vazdušni napadi su bili budalasti. Isti cilj su pogađali stalno iznova. Niko nije poginuo. Samo puno dima i buke. Reakcija na vazdušne napade je bila tragična."
"Primio sam poziv - nastavio je Milošević - francuskog predsednika Širaka. Molim vas, gospodine predsedniče, rekao mi je Širak, učinite nešto, pomozite. Ja sam mu rekao - šta mogu ja da učinim, ja nemam odnose sa liderima bosanskih Srba. Prekinuo sam odnose sa njima odavno. Širak mi kaže - imate uticaj na generala Mladića. Rekao sam, okej, odmah ću mu poslati poruku. I poslao sam Mladiću poruku i rekao sam mu da se postara da niko od talaca UN ne bude povređen, i da ih odmah pusti... Morao sam generalu Mladiću da pošaljem poruku preko trećeg lica. Telefonska komunikacija je ovde ovih dana opasna", rekao je Milošević.
"Znam po kome ste Mladiću poslali poruku, gospodine predsedniče", uzvratio je Spirou: "Po Jovici Stanišiću, jel tako? Kakav je bio Mladićev odgovor?", zapitao je domaćina.
"Od Mladića sam dobio povratnu poruku da nijedan talac neće biti povređen, i da će se sastati sa francuskim generalom Delaprelom kada stigne. Ali Mladić je rekao da neće oslobađati taoce UN dok ne bude siguran da njegova vojska više neće biti bombardovana. Znaš. Kris, teško je donositi logične odluke kada ti po glavi pljušte bombe", konstatovao je Milošević, koji je nekoliko dana ranije o uslovima za postizanje mira razgovorao satima u Beogradu sa američkim izaslanikom, ambasadorom Bobom Frejžerom.
Njihov čvrst dogovor da informacije o onome što su se dogovorili ne procure u medije nije ispoštovan, zato što ih je, kako naslućuje Kris Spirou, medijima dostavio Ričard Holbruk.
"Gospodine predsedniče - rekao je Spirou - plašim se da je moguće da je Dik Holbruk - Frejžerov neposredni šef - bio taj koji je odavao informacije. Nemam dokaza za to. Ali ako je državni sekretar Kristofer poslao Frejžera da vodi direktne pregovore između Srbije i Sjedinjenih Država o mogućem mirovnom sporazumu za Bosnu, zbog Frejžerovog iskustva kao vrhunskog pregovarača u nekim opasnim konfliktima u Africi, to je moglo da bude okidač za Holbrukovu zavist i da izazove takvu sumanutu reakciju. Ko zna? Ali, u pravu ste. To je odrađeno iznutra. Sigurno ne sa Vaše strane."
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
FABRIKOVANjE LAŽNIH OPTUŽBI
POŠTO se u utorak, 30. maja, vratio u Atinu, Kris Spirou je zabeležio:
"...Razmišljam i o liderima takozvanog slobodnog sveta. O čemu oni razmišljaju? Šta smišljaju ljudskim bićima, stanovnicima ovih zemalja dole? Da li smišljaju načine kako da im doture još oružja i municije kako bi proširili svoja polja smrti? Da li smišljaju nove načine kako da za sve okrive Slobodana Miloševića i da nastave da ga kažnjavaju dok ne dođe red na rasparčavanje njegove zemlje? Da li smišljaju kako da nameste i isprovociraju rukovodstvo sa Pala i dovedu ga do tačke bez povratka, terajući ih da vrše zverstva koja će šokirati svet i obezbediti im kartu za Hag u jednom pravcu? Ili traže način da se pridruže Klintonovoj administraciji u inicijativi za obezbeđivanje direktnih pregovora sa Slobodanom Miloševićem radi pronalaženja mirnog okončanja građanskih ratova u Bosni i Hrvatskoj?"
"Nažalost - piše Spirou - odgovor je sledeći! Po mom skromnom mišljenju, poslednje što je na pameti takozvanim liderima slobodnog sveta je mirno razrešenje konflikata u bivšoj Jugoslaviji. Plašim se da se neće skrasiti dok svih šest bivših jugoslovenskih republika ne budu priznate kao sasvim nove nacionalne države. Bože, nadam se da grešim! Nadam se da je to samo izraz frustracije koju osećam.
Ali, mora da postoji neko moćan ko može da razume situaciju na Balkanu i koga nije baš briga. Mora da postoji takav. Na ovim prostorima stvari se razvijaju od zlog ka naopakom. U to nema sumnje. Ali, ako to izanalizirate, sve vidite jasno. Postoje mnoge interesne grupe koje vrše pritisak, a više je različitih interesa i zastupnika rata koji pritiskaju lidere u Vašingtonu nego što se prebrojati može. Svi oni su potpuno posvećeni jednom cilju. Da proglase Slobodana Miloševića najvećim zlom na Balkanu a Srbiju za glavnog krivca za nasilni slom Jugoslavije.
Oni sigurno razrađuju master plan. A kada bude napisana istorija rasturanja Jugoslavije i kada budu objavljena dokumenta obaveštajnih službi, ministarstava spoljnih poslova i odbrane Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Sjedinjenih Država, ili sa njih bude skinuta oznaka tajnosti, svet će saznati ko su pravi ideolozi tog generalnog plana, i koji su bili metodi za njegovo sprovođenje."
"MENI je sve sasvim jasno", nastavlja Spirou. "Svetski 'likvidatori lika i dela' ujedinili su se pod nemačkom propagandnom strategijom. Njihov master plan, po meni, traži da Milošević bude portretisan kao opsednuti bivši komunistički vođa koji će sve učiniti da stvori 'Veliku Srbiju'. Miloševića se mora oslikati kao 'bivšeg komunističkog diktatora' i 'balkanskog koljača', i kao 'despota gladnog moći'. Drugim rečima, Milošević je inkarnacija đavola! Povrh toga, plan zahteva da Slobodan Milošević bude tesno povezan sa fundamentalističkim srpskim liderom iz Bosne. Sve fabrikovane negativne fraze i optužbe protiv Slobodana Miloševića moraju biti uporedno predstavljene i povezane sa rukovodstvom sa Pala i njihovim brutalnim postupcima."
U dnevničkoj belešci od 30. maja 1995. godine, Kris Spiro je izneo sledeći zaključak:
"Zavera klevetanja Slobodana Miloševića i Srbije je tako dobro planirana, orkestrirana i izvođena da je možete uočiti samo ako se nalazite u areni, kao ja. I ako posedujete tu mentalnu sposobnost, pravedni duh, objektivnost, volju i kapacitet da jasno uviđate stvari. U protivnom, moraćete da sačekate sud istorije i otvaranje arhiva o bivšoj Jugoslaviji. Nema ni najmanje sumnje da se pokreće antimiloševićevska i antisrpska orgija. Nažalost, postupci lidera bosanskih Srba, nekih bivših političkih lidera Srbije i dijaspore, mnogih članova Srpske pravoslavne crkve i odabranih članova američkog Stejt departmenta, bivših i aktuelnih, koji su služili u bivšoj Jugoslaviji, potpiruju tu antimiloševićevsku i antisrpsku orgiju svakodnevno, ako ne i iz sata u sat. Sramna je ova igra koja se igra dok ljudi umiru na desetine svakog časa, a plašim se da najgore tek dolazi." Uprkos svemu i svim preprekama, kakve je u SAD, primerice, postavljao i Muhamed Šaćirbej, ličnost od poverenja Alije Izetbegovića, a o čemu Kris Spirou iznosi niz nepoznatih činjenica, mir u Dejtonu je ipak postignut.