ISTORIJSKI DODATAK - MIR JE PREVAGNUO: Pregovori u vojnoj bazi „Rajt –Peterson“u Dejtonu, iza zatvorenih vrata
MUKOTRPNI, danonoćno vođeni pregovori za postizanje mira u Bosni i Hercegovini, u kojima se na molbu Slobodana Miloševića neposredno angažovao grčko - američki politički lider Kris Spirou, neprekidno su se odvijali pod okriljem različitih kriza koje su rat u BiH činile sve složenijim, a izglede za postizanje mira svodile na sve manju meru.
Foto: Iz knjige „Put u Dejton u potrazi za mirom“
O tome Spirou iznosi mnoge nepoznate i malo poznate detalje u svom dnevniku ,,Put u Dejton u potrazi za mirom – Dnevnik jedanaestog Srbina“, koji je nedavno, u dve obimne knjige velikog formata, objavila beogradska izdavačka kuća ,,Treći milenijum“.
Pogotovo teški događaji odigrali su se krajem maja 1995. godine, pošto je NATO započeo kampanju bombardovanja srpskih vojnih položaja. Posle četvoromesečnog primirja u BIH usledila je, naime, ofanziva armije BiH na Srbe u rejonu Sarajeva. Pošto ultimatum komandanta Unprofora za BiH, britansog generala Ruperta Smita, o vraćanju teškog naoružanja pod kontrolu snaga UN i njegove procene da srpska strana nije ispoštovala dogovor, usledila je odmazda napadom avijacije NATO na srpske položaje 25. maja u rejonu Sarajeva.
Napadi su ponovljeni sledeća dva dana. Time se Unprofor, po proceni srpske strane, otvoreno stavio na stranu armije BiH na šta je državni i vojni vrh Republike Srpske odgovorio zarobljavanjem po celom ratištu trista sedamdeset šest pripadnika Unprofora.
Oni su bili iz sastava britanske, francuske regularne vojske i Legije stranaca, zatim španske, kanadske, ukrajinske, litvanske armije... Vojska Republike Srpske je pod svoju kontrolu stavila, kao taoce, čak 376 pripadnika plavih šlemova, posle čega su vazdušni napadi NATO obustavljeni. U prvoj grupi, 27. maja, zarobljeno je 40 pripadnika Unprofora, kako je to pred Haškim sudom, u oktobru 2003. godine, saopštio tada već penzionisani general Rupert Smit.
ODMAH je usledilo reagovanje Međunarodne zajednice slanjem specijalnih snaga britanske i američke armije i snaga za brzu intervenciju u Jadran, u Split.
Istovremeno je zahtevano od SRJ i Srbije da izvrše pritisak na bosanske Srbe kako bi oslobodili zarobljene plave šlemove.
Krajem maja delegacija SRJ i Srbije na čelu sa šefom Državne bezbednosti Srbije Jovicom Stanišićem, započela je na Palama teške i komplikovane pregovore sa državnim i vojnim vrhom RS koji treba da do toga dovedu.
Mukotrpni pregovori su ipak uspešno okončani 3. juna, kada je oslobođeno sto dvadeset plavih šlemova, zatim 6. juna sto osam, potom 12. juna još dvadeset pet, itd. Svi su bezbedno prevezeni u Srbiju i predati komandi Unprofora. Time je posle skoro mesec dana okončana jedna od najtežih kriza tokom rata u BiH.
Stvoreni su uslovi za nastavak mirovnih pregovora oko okončanja rata, što je postignuto 21. novembra 1995. godine, kada je u Dejtonu potpisan Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum.