ČEŠKI STUDENTI SKONČALI U "ŽUTOJ KUĆI": Pisac Jozef Urban, posle petogodišnjeg istraživanja, objavio potresnu knjigu o trgovini organima
JAN Pavelka (22), Mihael Pavelka (23) i Lenka Tučkova (21), septembra 2001. zauvek su nestali u vrletima Prokletija na tromeđi Srbije (Kosmeta), Crne Gore i Albanije. Posle pet godina istrage, sa velikom sigurnošću mogu da kažem da su se tokom planinarenja našli na putu švercerima organa zarobljenih Srba koje su iz logora na KiM prebacivali u klanicu "žute kuće". Postoje ljudi u Albaniji koji su videli da su troje Čeha sprovedeni u jedan od 11 sabirnih logora, gde su nesretnici dovođeni pre vađenja organa, koji se nalazio u Valboni.
Nestali: Jan Pavelka (22), Mihael Pavelka (23) i Lenka Tučkova (21) / Foto Privatna arhiva
Ovako, ekskluzivno za "Novosti", govori Jozef Urban, čuveni češki pisac, autor knjige "Habermansov mlin" prema kojoj je 2010. nastao i filmski hit. Pisac čeških bestselera je punih pet godina, od 2016, istraživao šta se moglo dogoditi sa studentima iz sela Praška Žerenica, o čemu je napisao knjigu "Povratak u Valbonu" (selo koje se nalazi 30 kilometara od Burelja i "žute kuće"), koja je upravo objavljena u Češkoj. Nezahvalnom zadatku se posvetio pošto ga je posetila majka nestalih momaka, Helena Pavelkova, zajedno sa bratom Lenke Tučkove, moleći ga da barem on preduzme nešto pošto je policija "nemoćna".
Kako veli Urban, odmah mu je bilo sumnjivo da od Čeha "nikada nije nađena ni pertla" jer su navodno pali u bezdan, budući da je znao da takve provalije nema u albanskom Nacionalnom parku Tet. Znao je, kaže, da je tamo bilo nečeg mnogo goreg. Od 1989. išao je na planinarenje po Balkanu i zato dobro poznaje lokalitet gde su bili mladi Česi.
- Helena Pavelkova mi je donela rezultate istrage koju su vodili ljudi iz njihovog sela koji su u Albaniju krenuli početkom oktobra 2001. Posle 20 dana potrage, praktično su bili najureni iz Albanije. Majka je takođe išla u "zemlju orlova" već u novembru iste godine, obraćala se na televiziji eventualnim svedocima, ali sve je bilo uzalud - kaže Urban.
Pisac je 2016. sakupio tim ljudi iz Češke i otišao u Albaniju. Kaže, vraćao se na mesto gde su studenti poslednji put viđeni čak četiri puta.
- Prema svedočenju šefa prve češke misije koja je tražila mlade ljude krajem septembra i početkom oktobra, odmah na granici Albanije njih desetak je sačekala albanska policija sa 15 naoružanih ljudi koja se nije odvajala od meštana sela Praška Žerenica koji su krenuli da traže sunarodnike - govori Urban. - Kada su se prvi put popeli na vis iznad Gorskog jezera gde su se ukrštali putevi sa Kosmetom, jedan od policajaca ih je obavestio da je dobio telefonom informaciju od tužilaštva u Skadru da su tela Čeha, ipak, nađena u jezeru sa metkom u čelu i da se hitno spuste. Došavši u Skadar, tužilac ih čak nije ni pustio u zgradu, nego im je preneo informaciju da su mladi planinari taj dan nađeni u Nacionalnom parku i da se vrate po njih. Međutim, ta informacija, mada je kasnije objavljena u medijima, nije bila tačna. Nikakva tela nisu pronađena.
Pošto su se tragači iz Češke vratili u rejon Nacionalnog parka Tet zajedno sa policijskom pratnjom, pojavili su se naoružani ljudi iz OVK, uz poruku "da se gube iz Albanije kako ne bi nestali kao studenti". Da treba da odu savetovala im je čak i albanska policijska pratnja. Česi su otišli, a sve je prijavljeno Interpolu u Pragu.
- Ni majka Helena koja je u Albaniji bila u novembru nije prošla bolje - kaže naš sagovornik. - Njen telefon i razgovori u hotelskoj sobi sa prevodiocem prisluškivani su, jer su albanski policajci unapred znali gde je taj dan nameravala da traži svoju decu. Vratila se u svoju zemlju potpuno skrhana.
Svoju misiju u Albaniji, pisac je planirao detaljno. Istraživao je u stranoj štampi šta je sve pisano o "žutoj kući" i tako je došao do intervjua Vladimira Vukčevića, tada tužioca za ratne zločine u Beogradu, gde on kaže da je zajedno sa Srbima na jedan od devet punktova u Albaniji dovedeno i troje Čeha i desetak Rusa:
Jozef Urban napisao "Povratak u Valbonu"
- Pisao sam Vukčeviću koji mi je potvrdio ta saznanja iz 2001, ali uz napomenu da je svedok koji je to ispričao odbio dalju saradnju.
Urban ističe kako se njegovoj ekspediciji "posrećilo" na samom startu misije. Priča o misterioznom nestanku studenata među retkim meštanima u planini ostala je kao mit i teret na savesti i oni su je podelili sa gostima iz Praga.
- Tri naša studenta, prema priči ovih gorštaka, odsela su u kući učiteljice Mire, jedine koja je u Valboni znala engleski. Mira je bila i vodič češkoj deci kroz planinske staze, ali je jednog dana bila sprečena, pa je zamolila svog sestrića Mikuna da ih povede. Te večeri on se vratio bez Čeha, pijan, lakonski objašnjavajući da su studenti pali u provaliju!
Nedugo potom desila se čudna stvar: sestrić Mikun je iz automatske puške novembra 2001. ubio svoju tetku Miru! Baš u to vreme majka Pavelkovih bila je u Albaniji i obraćala se na nacionalnoj TV za pomoć.
- Poslednja vest o Mikunu koju sam dobio glasi da je izašao iz zatvora i da sada ima hotel u Nacionalnom parku, baš tamo gde su Česi nestali - kaže Urban, dodajući da nije išao da priču proveri. Kuća u Tetu, gde su boravili mladi Česi
PREDGOVOR KUSTURICE
- SCENARIO za film i seriju o događajima iz 2001. sam napisao i ima zainteresovanih filmadžija da to snime. Zasad ne mogu sve da otkrijem, ali sa ponosom mogu da kažem da je predgovor za moj roman napisao upravo vaš proslavljeni reditelj Emir Kusturica - ističe Jozef Urban.
LENKINA MAJKA SE UBILA
URBAN napominje da je kraj ove priče više nego tužan: Helena Pavelkova je "ni živa ni mrtva", majka Lenke Tučkove je izvršila samoubistvo, a otac umro u duševnoj bolnici. Pisac još kaže da je nedavno ponovo obnovio kontakte sa srpskim tužilaštvom za ratne zločine u Beogradu i da se nada nekim novim informacijama...