DOKTOR COLIĆ DANIMA GLADOVAO: Godinu i po dana bio "zarobljen" na Šri Lanki zbog korone

Colićeva supruga, je tada otkrila sve o ovoj neobičnoj situaciji.

- Šri Lanku sam otkrila tokom prvog putovanja na Daleki istok još 1989. i uvek sam joj se vraćala jer je prepuna zanimljivih stvari koje je nemoguće istražiti prilikom jedne posete. Međutim, nisam ni slutila da ću upravo ovde provesti vreme pandemije, koja je zahvatila i zaustavila čitavu planetu. Činilo mi se da je to dobro mesto za boravak, ostrvo je izolovano, a aerodrom je odmah po proglašenju pandemije zatvoren.

Ubrzo po početku epidemije na Šri Lanki je uveden policijski čas, koji je trajao neprekidno puna dva meseca.

- Za nas koji ne poznajemo tamošnje prilike bilo je to veliko iznenađenje. Lokalno stanovništvo, koje je tek pre deceniju izašlo iz tridesetogodišnjeg građanskog rata, naviklo je na takve situacije, pa se na vreme snabdelo zalihama namirnica. Sve je bilo zatvoreno, od prodavnica hrane do apoteka, niko nije smeo da izađe na ulicu bez dozvole. Prva nedelja nam je bila najteža, nismo mogli da se snađemo. Posle nekoliko dana gladovanja, uspeli smo da dobijemo brojeve radnji koje su namirnice isporučivale na kućnu adresu. Pošto u tom trenutku hrane nije bilo dovoljno za sve, paketi su podrazumevali manje količine voća, povrća i žitarica. Kasnije su i supermarketi organizovali onlajn prodaju, pa se i izbor prozvoda proširio - rekla je Angelina.

Žitelji ostrva vrlo su dovitljivi i pragmatični.

- Nije bilo izvodljivo da odlaze do banke da podignu novac, pa su pribegli jednostavnijem rešenju - stavili su bankomat na kamion i vozili ga od sela do sela, tako da je svako mogao da podigne novac ispred svojih vrata. Iako smo bili zatvoreni u kući, nije nam bilo dosadno. Nabavka hrane i ostalih potrepština oduzimala nam je dosta vremena. Kad je ukinut policijski čas, na snazi je ostala zabrana ulaska stranaca u zemlju. Skoro svi hoteli i restorani i dalje su bili zatvoreni, plaže puste, posećivali su ih samo psi lutalice i mi ponekad. Kako su restrikcije popuštale, tako smo koristili prilike da obiđemo ostrvske znamenitosti.

Na Šri Lanki gotovo da nema kriminala i džeparoša, boravak je opušten, ne samo u hotelima nego svugde.

- Može se slobodno putovati, autobusom, automobilom ili vozom, što je jedan od najživopisnijih načina da se obiđe čitava zemlja, upoznaju prirodne i istorijske lepote. Istovremeno ćete se i družiti sa meštanima. Često odlazimo u prestonicu Kolombo. To je grad pun suprotnosti, od udžerica u predgrađima do predivnih kolonijalnih građevina i modernih nebodera sa visećim vrtovima. Njegove široke ulice su skoro sve u stoletnom drveću, koje ponegde zauzima i čitav trotoar. U samom centru je nekoliko jezera, pravih oaza. Tamo imam nekoliko omiljenih mesta, jedno od njih je restoran koji vodi naša žena, Milica Rašić, kod nje idemo kad se uželimo ukusa domaće hrane.

Umetnica se upoznala i sa ajurvedom, tradicionalnom indijskom medicinom, i taj holistički sistem lečenja tela praktikuje već godinama. Otkrila je i Džefrija Bavu, najznačajnijeg šrilankanskog arhitektu, čijim se delima divila na ostrvu, od imanja Lunuganga, na kome je imala prilike da boravi, do hotela Kandalama, uklesanog u steni i prekrivenog pravom džunglom.

- U tropima ste okruženi raznim životinjama, insektima i gmizavcima. Na Šri Lanki žive drugi najveći gušteri na svetu, posle onih s indonežanskog ostrva Komodo. Prvi susret sa njima bio je zastrašujući, ali ubrzo sam se privikla. Shvatila sam da ne treba da ih diram i da onda oni neće obraćati pažnju na mene. Ovde su sve životinje zaštićene i nimalo se ne plaše ljudi. Budisti su vrlo miroljubivi, ne ubijaju čak ni muvu i mrava jer veruju da su u njima inkarnirani njihovi preci - ispričala je ona.

(Glorija)

BONUS VIDEO:

KEMAL MONTENO: Kroz pesmu najavio večni odlazak, ispraćen je aplauzom