POHVALE VOJSKOVOĐI I NA KINESKOM JEZIKU: Rodna kuća Živojina Mišića u Struganiku, okuplja mnogobrojne posetioce i u vreme korone (FOTO)
ŽIVOT je večna borba. Ko sme, taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred" - reči su jednog od najvećih srpskih vojskovođa, Živojina Mišića. Ono što se nekada zvalo amanet (danas bi rekli "motivaciona poruka"), prenosi se do naših dana, sa kolena na koleno. Nažalost, često se iznova proverava na delu, jer zla hud na ovoj plodnoj zemlji začas seljaka pretvori u vojnika...
Arhiva
I kao što Muzej Nikole Tesle u Beogradu magično privlači turiste iz celog sveta, tako je i rodna kuća vojvode Mišića u selu Struganik, na obroncima Suvobora, postala nezaobilazna tačka u obilasku Srbije. O trijumfu slavnog vojskovođe i čuvenoj Kolubarskoj bici pisala je celokupna evropska štampa 1914. godine, njegova strategija i taktika izučavaju se i dalje na najprestižnijim akademijama, pa nije čudo da je sve više onih koji žele da se "iz prve ruke" upoznaju sa likom i delom našeg vojvode.
- U svojim uspomena Živojin Mišić piše: "Rodio sam se 7. jula 1855. godine, u livadi ispod šljive ranke, kao 13. dete po redu" - počinje priču pred radoznalim posetiocima kustos Svetolik Nikolić, uvlačeći ih neosetno u magiju nesvakidašnje biografije. - Živojin je kasno, na zahtev seoskog kmeta, krenuo u školu, sa punih deset godina. Kad je umro otac, stariji brat Lazar preuzeo je brigu o njemu i odveo ga u Kragujevac da nastavi obrazovanje... U Vojnoj akademiji imao je čak 43 predmeta: između ostalih, tri strana jezika, gimnastiku, borenje, plivanje i - tancovanje. Na oficirskom balu u Aranđelovcu upoznao je buduću suprugu Lujzu, ćerku građevinskog preduzimača iz Beograda. Dopala mu se na prvi pogled, pa je rukom u njenom bloku ispisao svoje ime pored svakog plesa i tako je "rezervisao" za ceo bal. Eto, ko sme, taj i može...
Učestvovao je Mišić u svim ratovima koje je Srbija vodila od kraja 19. do početka 20. veka, ali je najveće zasluge stekao u Prvom svetskom ratu i vođenju Kolubarske bitke, posle koje je dobio čin vojvode.
- Ta ofanziva Prve armije, u kojoj je 120.000 mladih i bosih srpskih seljaka pobedilo 260.000 austrougarskih vojnika, u istoriji ratovanja postala je primer kako mala vojska, uz povlačenje, kratki predah i popunu redova, dobija bitku - podseća Nikolić. - U "Strategiji" Mišić ističe da ponekad nije važno da li ste brojčano jači i tehnički opremljeniji, nego da to što radite, radite u pravi čas. Seljački gen i izuzetno školovanje, od njega su napravili genijalnog vojskovođu.
Kuća ovog "genijalnog vojskovođe" pretvorena je u muzej 1987. godine, a od tada do danas ispisane su četiri knjige utisaka od po hiljadu stranica! Neki posetioci ostave tek jednu rečenicu, poneki se "raspišu", a mnogi se sa tugom sete i svojih predaka koji su učestvovali u ratovima.
- Dolazili su ovde i predsednici Srbije, istaknuti naučnici, književnici... Nedavno nas je posetila jedna veća grupa kineskih turista. Čini mi se da stranci mnogo više pažnje poklanjaju našoj istoriji nego ranije. Poseban utisak na mene je ostavio jedan francuski profesor, tamošnji predsednik Društva srpsko-francuskog prijateljstva. Kad sam čuo kako govori srpski i koliko zna o našoj prošlosti, pomislio sam da bi se mnogi od nas pred njim mogli postideti.
ČAS ISTORIJE
- ZBOG korone trenutno nema ekskurzija. Ranije je bilo i po desetak hiljada đaka u godini. Smanjila se država, deca ređe putuju. Kad dođu ovde, mi im održimo čas istorije ispred kuće, pa tek onda uđemo u nju. Ispričam im sve, od vojvodinog rođenja do smrti. Nažalost, mladi nemaju više naviku da čitaju, a pročitati sve što je u postavci zahteva vreme i strpljenje.