REZULTATI IM ČESTO PREČI OD ZDRAVLJA: Reporter "Novosti" u Zavodu za sport i medicinu sporta u Košutnjaku
MNOGO sam ljut... godinama ubeđujemo ljude u sportu da treba da edukuju svoje radnike. Zdravlje je bitnije od toga da se bude profesionalni sportista. Mnogi klubovi imaju preveliku želju da se domognu boljih rezultata, roditelji su takođe poslednjih godina postali ambiciozniji, a to sve ide nauštrb zdravlja dece. To je nedopustivo.
Foto M. Anđela
Ovako, gotovo u dahu, Goran Bojović, direktor Zavoda za sport i medicinu sporta, najstručnije ustanove koja brine o fizičkoj spremi profesionalnih sportista, rekreativaca i amatera u Srbiji, opominje, upozorava, apeluje! Nedavna tragedija, smrt mladog fudbalera Dalibora J. (16) na Adi Ciganliji, pokrenula je lavinu pitanja, ali i ono ključno - koliki je stvarni značaj ove vrste pregleda, pre svega mladih sportista. Bojović naglašava da tzv. testovi opterećenja mogu da ukažu na određene zdravstvene probleme:
- Prolaze ga, ovde u Košutnjaku, srpski reprezentativci, registrovani državni takmičari u svim kategorijama, ali manjih sportskih klubova ima toliko da mnogi ovaj vid testiranja gube iz vida kada kontrolišu svoje sportiste.
Neretko, otkriva naš sagovornik, savesni roditelji u privatnoj režiji dovode mališane na proveru rada srca pri visokim opterećenjima.
- Uložili smo mnogo da bi Zavod za sport bio najstručnija ustanova u Srbiji - ističe Goran Bojović. - Imamo sve moguće aparate, najnovije na tržištu i dostigli smo svetski nivo. To treba da se iskoristi.
Kako upozorava naš sagovornik, mladim sportistima neretko na put staju roditelji. Njihova zdravstvena stanja uzimaju se zdravo za gotovo jer, ističe, "u eri kada je srpski sport na najvišim pobedničkim postoljima, ambicije za decu postaju sve veće".
- Nedavno smo jednom dečaku posle pregleda utvrdili miokarditis. Savetovano je da sa fizičkim naporima pauzira šest meseci. Njegova majka bila je očajna, govorila nam je da on treba da potpiše profesionalni ugovor, da ona nema od čega da živi... Dečakov otac preminuo je, inače, od bolesti srca. To su strašne priče - kaže naš sagovornik.
Test opterećenja iz teorije, kažu u Zavodu, treba da pređe u nezaobilaznu praksu, koju vrhunski i perspektivni sportisti treba da urade dva puta godišnje, što nalaže i Zakon o sportu. O tome koliko se rezultati moraju uzeti za ozbiljno, svedoči i to da je pred prošle Olimpijske igre u Riju jedan sportista skinut sa liste samo mesec dana pred polazak, jer je to zahtevalo njegovo zdravstveno stanje.
- Test opterećenja predstavlja jedan od načina provokacije organizma sportiste u kontrolisanim uslovima, čiji je cilj ispitivanje rada kardiovaskularnog sistema, odnosno rada srca pri visokim opterećenjima - objašnjava Bojović.
- Test je deo standardne procedure lekarskih pregleda sportista za sve one za koje sumnjamo da postoji veliko opterećenje na dnevnom nivou, ali i za one koji u Zavod za sport dolaze sa određenim tegobama, a rekreativci su.
Ovakav vid pregleda, na vreme, sa velikom sigurnošću može pokazati znakove nepravilnog rada srca. Sama detekcija problema u pravom momentu daje lekarima dovoljno vremena za pravovremenu dijagnostiku, dodatno ispitivanje i lečenje ukoliko je potrebno.
- Sportisti su često u stanju da prikrivaju trenutne tegobe ili da ne prijave tokom pregleda bolesti koje su imali u pauzi između dva pregleda. Ukoliko se to dogodi, lekar mora biti u stanju da analizom njihovog nalaza uoči sve nepravilnosti srčane radnje tokom testa opterećenja i da pravovremeno reaguje. Na ovaj način lekar može i mora da prepozna znake oboljenja srčanog mišića, poremećaj ritma ili neki drugi znak koji će sugerisati dodatnu dijagnostiku - objašnjava direktor Zavoda.
Većina stanja koja se primete je prolazna, i u skladu sa evropskim preporukama postoje tačno definisani protokoli lečenja i pauziranja kada je reč o aktivnostima na terenu. Srećom, oboljenja zbog kojih sportisti trajno napuštaju svoje karijere su retka.
TRAGEDIJE
19. SEPTEMBAR
Dečak Dalibor J. (16) preminuo je tokom fudbalske utakmice na terenima na beogradskoj Adi Ciganliji. Njemu je pozlilo na samom kraju utakmice FK Rad Barajevo - FK 011 Beograd. Čučnuo je pored aut-linije i srušio se na teren. Reanimacija nije uspela. Dečak je u jednoj privatnoj klinici desetak dana pre tragedije prošao lekarske preglede.
8. JUL
FUDBALER Sasuola na pozajmici u Alanji, Kuma Babakar, srušio se na terenu tokom treninga. Ekspresnom reakcijom lekarskog tima sportista je ostao van životne opasnosti. Kako je utvrđeno posle detaljnog pregleda, senegalski fudbaler je doživeo grčenje srčanog mišića.
12. JUN
JEDAN od najboljih fudbalera Danske Kristijan Eriksen doživeo je kolaps tokom meča u okviru Evropskog prvenstva u fudbalu. On se u 43. minutu utakmice sa Finskom onesvestio na terenu. Reanimacija je bila uspešna.
28. AVGUST 2007.
ŠPANSKI fudbaler Antonio Puerta, umro je posle srčanog udara za vreme utakmice. Na utakmici njegove Sevilje i Hetafea on se srušio na zemlju u 35. minutu meča. Odmah mu je pružena medicinska pomoć, ali u svlačionici je doživeo novi srčani udar.
A šta je u stvari test opterećenja?
- Postoje različiti načini opterećenja tokom pregleda, ali najčešće su u primeni testovi na tredmil traci i biciklu (ergobiciklu). Primena testova kod sportista starijih od 12 godina, koji su izloženi većem opterećenju na dnevnom nivou od šest metaboličkih jedinica, koje pokazuju stepen opterećenja tokom časa aktivnosti, od ogromnog je značaja u ranom otkrivanju promena na EKG. Tačnije, u dijagnostici poremećaja srčanog ritma, sumnjive hipertenzije, ishemija kao posledica infarkta, ali može ukazati i na sumnju na postojanje pojedinih srčanih mana. Testovi se koriste i kasnije za kontrolno praćenje i pravilno doziranje stepena fizičke aktivnosti, posebno u rekreativnom sportu ili kod neiskusnih takmičara, koje uvek mora biti u zoni komfora za sportistu - objašnjava Bojović.
Reporterka "Novosti" imala je priliku i da sama prođe kroz celu proceduru koja čeka sportiste, pre stajanja na traku i samog testa opterećenja. Polazna tačka je analiza krvi, iz prsta, a onda sledi merenje na in bodu vagi. Ova sprava detaljno analizira telo, pokazujući procenat vode u organizmu, mišićnu masu i procenat masti, kao i koja je strana tela jača. Sa ovim rezultatima, odlazi se na opšti internistički pregled. Tu nas je sačekala specijalista medicine sporta Jadranka Plavšić.
- Ovde ćemo ispitati ličnu, porodičnu i sportsku anamnezu, kakve su životne navike i da li se koriste suplementi. Zajedno tumačimo rezultate krvi. Merimo pritisak na obe ruke, pregledaćemo usnu duplju, poslušati srce i pluća i videti u kakvom je stanju kičma - najavila nam je dr Plavšić.
Nakon detaljnog ispitivanja, procedura dalje vodi na EKG, a potom i kod kardiologa Milene Antić. Osim ultrazvuka srca, proverava se i abdomen. Tek nakon ovih pregleda dolazi se u sobu gde se obavlje test. Međutim, doktorka Slavica Đorđević Šaranović najpre ispituje disajne funkcije spirometrom. Zajedno sa pacijentom, diše i ona, a na monitoru se očitava dijagram.
- Kada dam znak, ispustite sav vazduh iz pluća - kaže nam dr Slavica. - Eksplozivno udahnite i odmah izdahnite. Ponovićemo tri puta, a kompjuter će očitati najbolji rezultat.
Za celu proceduru potrebno je izdvojiti sat i po vremena. Malo, za saznanje da je preventiva ključ uspeha, baš kao i u slučaju našeg reportera. Zaključak stručnjaka - fizički spremna za sportske izazove!
POZITIVNO 233 SPORTISTA
OD septembra prošle godine, urađeno je 8.300 PCR testova, koji su za sportiste besplatni. Od tog broja, 233 bilo je pozitivno na virus korona. Tim stučnjaka u Srbiji, među kojima su i predstavnici Zavoda za sport, radi trenutno na projektu "Sportisti u kovidu i posle kovida".
- U narednom periodu biće objavljen rad na ovu temu - otkrio nam je Bojović.
BESPLATNO ZA DECU DO 14 GODINA
DECA starosti od šest do 14 godina ne plaćaju preglede, već tokom dolaska u zakazani termin donose uput izabarnog lekara, overenu zdravstvenu knjižicu i takmičarsku legitimaciju. Svi sportisti od 14 godina i stariji, pregled plaćaju u skladu sa važećim cenovnikom vidljivim na sajtu Zavoda. Izbor testova procenjuju lekari u zavisnosti od starosti sportiste, opterećenja na dnevnom nivou, eventualnih tegoba koje opisuju, ali i u skladu sa sportom kojim se bave.
NE SKRIVATI PROBLEM
SPORTISTA mora iskreno da govori o svim tegobama koje oseća i koje primećuje, kako tokom aktivnosti, tako i u miru, bez prikrivanja bilo kakvih detalja koji mogu biti od značaja - otvoreno govori Goran Bojović. - Ukoliko postoji potreba, sportista se mora javiti na vanredni pregled, a sama konsultacija sa našim lekarima u tom momentu može biti dragocena za procenu trenutnog zdravstvenog stanja, što je i bio slučaj tokom pandemije kovida.