NADAM SE PRAVDI, ALI DO NJE NE STIŽEM: Mirjana tvrdi da ima dokaze da je prva eksproprijacija bila nezakonita

Od tada, ne prolazim više starim smederevskim drumom pored svog imanja. Suviše je bolno. Decenije sam uložila u borbu da povratim svoj dom, nadala se pravdi, ali do nje ne stižem.

Ovako, za "Novosti", govori Mirjana Čanić Radojlović (89), lekar u penziji, specijalista mikrobiolog, nekada šef bakteriološke laboratorije Klinike za infektivne bolesti u Beogradu, naslednica vile "Đurđevi vajati" u Smederevu. Vile koja je danas, za većinu, samo restoran koji je decenijama menjao vlasnike, dok je malo onih koji poznaju istoriju nekada porodične vile Mirjaninih predaka. Ipak, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, vila je stavljena u režim prethodne zaštite kao potencijalno kulturno nasleđe.

Vila "Milica" ima istoriju dugu više od stoleća. Prvih pola veka bila je porodični letnjikovac kojeg je sagradio Aleksandar Simonović, ađutant kralja Milana i komornik kraljice Natalije Obrenović. Sazidana je na placu koji je, najverovatnije, u miraz dobila njegova supruga, Milica Spasić, prabaka naše sagovornice. Zidana je prema projektu arhitekte Danila Vladisavljevića, negde potkraj 19. veka.

- Iz memoara moje baba-tetke Olge i drugih dokumenata, vidi da je kraljica Natalija dolazila u našu kuću. Vila je bila okružena parkom, voćnjakom i vinogradom, na površini od šest hektara. U njoj su letnje mesece moji pradeda i prababa provodili sa svojim kćerima, Jelisavetom-Elom, Olgom i Ružom - priča Mirjana.

Posle smrti pukovnika Simonovića 1927, ali i tokom Drugog svetskog rata, kuća je bila utočište za Milicu, njene kćerke i unuke.

- Živela sam tu kao dete, a sa majkom i bakom neprekidno od savezničkog bombardovanja 1944. do 1949. Imala sam 17 godina, i išla sam u smederevsku Gimnaziju, kada su, jedne noći 1949. godine baku, mamu i mene, isterali iz našeg doma na ulicu. Noću, bez ičega. Bilo je strašno. Otišle smo brodom za Beograd i uselile se u stan koji je otac ranije dobio na korišćenje od države - seća se Mirjana.

Drugih pola veka vilu prati sudbina porodice i društva.Imanje je porodici oduzeto i postalo je "opštenarodna imovina" data na upravljanje Ministarstvu spoljne trgovine FNRJ.

- Prabaki Milici su agrarnom reformom oduzeta tri od ukupno šest hektara vinograda, uz obrazloženje da nije zemljoradnik. Ta zemlja je kasnije prodavana, kupovali su ljudi i gradili kuće. Izgrađene su 32 vikendice na tom potesu. Vila nije oduzeta, ostala je u prababinom posedu tokom rata, za šta imamo dokumentaciju - kaže naša sagovornica.

Među više kilograma dokumenata, Mirjana tvrdi da ima dokaze kako je vila menjala "vlasnike" sve do danas:

- Usledila je pravna pljačka. Ministarstvo spoljne trgovine, koje je raspolagalo imanjem, nije ga privelo nameni, odnosno nije ga nikada pretvorilo u poljoprivredno dobro. Samim tim, ta prva eksproprijacija je bila nezakonita još tada, a kasnije je sprovedena još jedna u korist "Godomina".

Naslednica kazuje da su imanje i vila kasnije prodati Železari "Sartid" za 300.000 dinara. Američki "Ju-Es stil", kao vlasnik železare, preprodaje vilu firmi "Du integral". Pominju se i firme "Zodufin" i "Lumaks".

- Napravili su od naše porodične vile "salu za svadbe i sahrane". Dograđena je 2008. bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Iako je naređeno da se dograđeni deo sruši, to nije ispoštovano - govori nam.

Mirjana tvrdi i da novi vlasnici, nisu uknjiženi, već da se, kao i u zemljišnoj knjizi, i u katastru, vila vodi kao državna imovina.

- Svi nazovi "vlasnici" pozvani su krajem avgusta u katastar u Smederevu da se izjasne. Svi hoće da se uknjiže. Tražila sam da zemljišna knjiga ostane na snazi dok Agencija za restituciju ne reši naš zahtev. Sad čekamo odluku Katastra - kaže naslednica.

Ova neumorna, hrabra žena ne posustaje u nastojanju da, kako kaže, ispravi istorijsku grešku. Svesna je svojih godina i vlasti koje su prošle, ali to ne umanjuje osećaj tuge jer ne može prići kući u kojoj je odrasla.

- Borim se gotovo dve decenije da dokažem istinu i dostignem pravdu, ali ne uspevam. Nastaviću borbu, čak i u ovim godinama - kaže nam dr Mirjana Čanić Radojlović.
 

ŽALBA

POKUŠALI smo još 2002, da u smederevskoj pravno-imovinskoj službi pokrenemo postupak poništenja eksproprijacije jer verujemo da nije bila pravedna. Odbili su nas. Mogli su odmah, a ne da čekaju 20 godina. Sada smo se žalili Ministarstvu finansija. I čekamo šta će da odluče, kao i odluku Agencije za restituciju - kaže naša sagovornica.

LETNjA GOSTOVANjA KRALjICE NATALIJE

PUKOVNIK Simonović i njegova supruga bili su bliski sa kraljicom Natalijom Obrenović. U istraživanju Vesne Mrkić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, navodi se da su "susreti i druženja između kraljevske porodice Obrenović i porodice pukovnika Simonovića u vili 'Milica' bili redovni tokom letnjih meseci, posebno u periodu između 1895. i 1903. godine".