RADIMO I GUTAMO SUZE, NIKADA NIJE BILO TEŽE: Reporteri "Novosti" u crvenoj zoni kovid bolnice u Batajnici (FOTO)

Krevet prekoputa nje - vršnjak, mladić iz Beograda, i umesto njega diše mašina. Nevakcinisan. Bitku za dah bije i kik-bokser, tek koju godinu stariji od njih. Prekoputa prazan krevet. U njemu je bila mlada laborantkinja, nevakcinisana.

Ovo je slika koju reporteri "Novosti" zatiču u kovid-bolnici u Batajnici, gde već deset meseci traje bitka za svaki udah, za svakog obolelog.

- Mesta više nemamo! Pune su sve jedinice intenzivne i poluintenzivne nege. Imamo 850 pacijenata! Odjavili smo se privremeno iz grupe za nove prijeme.

Ovako je doc. dr Tatjana Adžić Vukićević, direktorka kovid-bolnice u Batajnici, odgovarala juče na gotovo svaki telefonski poziv kolega iz cele Srbije, a telefon je zvonio na svakih nekoliko minuta. Kaže, dnevno ima više od 1.000 poruka i poziva, više ni porodica, ni dete ne mogu da je dobiju. Telefoni ne prestaju da zvone ni noću.

- Nikada nije bilo teže. Ne zna se da li je više pacijenata ili su im teže kliničke slike - pričaju dr Adžić i njena pomoćnica dr Jelena Veličković, anesteziolog, reporterima "Novosti". - Pet intenzivnih nega je puno i niko u njima nije vakcinisan. Na poluintenzivnim je imunizovan tek svaki deseti. Ne znamo šta više da pričamo i kako ljudima da objasnimo šta vakcina znači.

Doktorke Tatjana i Jelena, sa svojim timom, u viziti, svakom pacijentu prilaze kao da je jedini. Strpljivo, posvećeno, temeljno razmatraju svaku mogućnost terapije. Nisu oni ovde samo lekari i sestre, nego jedine oči koje bolesnici vide i koje mogu da im pruže malo topline, nekima, nažalost, poslednji put. Doktorka Jelena pacijentima ujutru donosi novine, kupili su mašinicu i organizovali brijanje. Vezale se za svakog pacijenta, a one koji mogu da govore pitaju za posao, porodicu, odakle su. Kažu, nije lako zaboraviti ljude koji gube bitku za dah, sami, daleko od najmilijih.

- Radimo i gutamo suze. Eto, tako prolaze dani. Jelena oplače svakoga. A nismo mi ovde samo jednu smenu. Tu smo i vikendom, dolazimo i uveče kada treba. Jedva da viđamo porodicu. Dete mi se rasplače kada dođem kući, jer telefon ne prestaje da zvoni - priča dr Adžić. - I kada izađem iz bolnice i vidim pune stadione, premijeru u Sava centru, utakmice u "Areni", žurke i svadbe. Kao da mi neko lupi šamar! Osećamo se izigrano. Strašno. Ljudi neće da se vakcinišu. Uđem u market, ni kovid-redar ne nosi masku na licu. Poražavajuće. Svi bi trebalo da dođu ovde i vide kako izgleda borba za dah ljudi koji su prethodno bili potpuno zdravi. Da vide ovaj paralelni svet u kome živimo skoro dve godine. Ovde je Galipolje. Nas petnaestak je od prvog dana u bolnici, a ostale kolege dolaze iz cele Srbije, na po 15 dana. Imamo trenutno i deset medicinskih sestara iz Gračanice. Tu nas je 450 svakog dana, po 150 u smeni.

Jedina radost, kažu naše sagovornice, jeste kad neko pobedi smrt. "On je pobedio mašinu", pokazuju mladića nedavno skinutog sa respiratora. U sobi pored, naš čovek, iz Beča došao na svadbu, zarazio se, dva puta stavljan na respirator, a sada na putu ozdravljenja.

- Božja volja je bila da preživim - tiho progovara.

Najmlađi preminuli imao je 20 godina. Ali su zato iz Batajnice, na svojim nogama, izlazili i pacijenti od 98, pa čak i 101 godinu.

Kažu doktori u Batajnici da se ne boje za svoje zdravlje. Svi su vakcinisani, štite se koliko je potrebno. Dr Veličković kaže da je stotine pacijenata držala na rukama, ali da se nije zarazila, poštujući mere. Dodaje da više ne zna ni kako da apeluje na ljude da prime vakcinu. Ali ne nada se skorijem olakšanju:

- Ako ovako nastavimo, čeka nas italijanski scenario. Sve bolnice će biti krcate, a smrtnost veća. Koliko od kovida, toliko će se umirati od toga što će, ako nastavimo ovim ritmom, ceo zdravstveni sistem brinuti samo o kovid pacijentima. Neće imati ko da leči druge bolesti. Zbrinjavanje će se samo hitna stanja, krvarenja, infarkti. Već sada nam u smene dolaze čak i anesteziolozi sa onkoloških odeljenja. Njihove obolele neće imati ko da leči.

IZ PENZIJE U OPERACIONU SALU

BITKU za živote pacijenata sa nama bije i koleginica Vesna Herera, anesteziolog u penziji - priča dr Veličković. - Muž joj je preminuo od kovida u drugoj bolnici, a ona je odlučila da nam pomogne i javila se da volontira, iako je zvanično završila svoj radni vek. Dragocena nam je njena pomoć. Radila je u Urgentnom centru, a sada je u našoj operacionoj sali, gde svakodnevno imamo intervencije. Ona je na raspolaganju da je zovu i usred noći, ako treba da dođe na operaciju.

MONAHU OTAC I MAJKA UMRLI ZA PET DANA

BIO nam je vladika Teodosije pre nekoliko dana. Pričestio je jednog monaha, pacijenta kome su ovde u pet dana razmaka umrli i otac i majka - priča dr Adžić. - Pričestio je vladika još neke pacijente. Na rastanku smo zajedno plakali. Rekao je da mu je ovo što je video najjači utisak u celom životu.

POJAČANjE

U BATAJNICU je juče stiglo 47 mladih lekara i još toliko medicinskih sestara i tehničara. Doktori, mnogi tek sa fakulteta, biće pomoć iskusnijim kolegama. Svi su primljeni na konkursu, a za većinu ovo je prvo radno mesto.