VERA U ČUDA TUMANSKIH SVETITELJA: Iguman Dimitrije - U svetinji je ove godine bilo oko milion ljudi (FOTO)

Čini se da nema čoveka u Srbiji kojeg su zadesili neka muka i nevolja, a da nije potražio spas u ovoj svetinji, ili bar poželeo da do nje ode. Da se u đerdapskom Ostrogu, kako odavno nazivaju ovu svetinju, čudesna isceljenja dešavaju, posvedočile su hiljade vernika. Čudo je manastir Tumane!

O izlečenjima posle molitve za zdravlje očitane nad moštima dva tumanska sveca,u manastirskom letopisu zapisani su mnogobrojni slučajevi. Monasi ih beleže i danas. Nepokretni ljudi su stali na noge poslevišegodišnje bolesti, drugi su vratili vid, izlečili kostobolju...

- Narod ovde traži pomoć za svoje bolesti i stradanja - dočekuje nas arhimandrit Dimitrije, iguman manastira Tumane. - Nebrojana su svedočenja isceljenja najtežih bolesti, čak i dece. To pokazuje da nas Bog nikad ne ostavlja, nego se uvek kao brižan roditelj stara o nama i čuva nas.

Duboko verujući u moć svetitelja Zosima i Jakova, vernici iz godine u godinu hrle u sve većem broju, pa se, kaže nam iguman, računa da ih je ove godine bilo gotovo milion. U hladovini stoletne šume, uz cvrkut ptica, lako je naći duševni mir. Svetiteljima se mole oni koje su lekari otpisali, a Zosima, kao dobročinitelja, poznaju i parovi bez dece. Nekima od njih je, govore nam, dolazak u manastir promenio život.

POKLON UZ "NOVOSTI"

NAJUPEČATLjIVIJA svedočanstva o blagodetnoj pomoći svetitelja koja su se dogodila tokom ovog leta monasi su sabrali u knjigu. "Čuda tumanskih svetitelja - Leto 2021" naši čitaoci će dobiti sutra uz "Večernje novosti". U njoj su iskustva vernika kojima su molitva i boravak u manastiru pomogli.

- Pitaju se ljudi da li je Bog prisutniji u Tumanu nego drugde. Bog je svuda prisutan, ali se njegova blagodat na ovom mestu, u ovom trenutku, iz njemu znanih razloga, na poseban način projavljuje - obrazlaže nam otac Dimitrije razloge zašto narod traži spas baš od moštiju tumanskih čudotvoraca, zbog čega manastir na levoj obali Tumanske reke beleži rekordne posete iz godine u godinu.

Duga kolona vernika ispred manastirske crkve. Zabrađene žene, mladi muškarci, majke sa bebama u naručju, babe i dede.., strpljivo čekaju da se poklone moštima svetaca. Čekaju da celivaju čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Kurske, koju su prema predanju, ruski monasi, tokom Oktobarske revolucije, pronašli na zgarištu jednog manastira u okolini grada Kurska. Ikona je sa njima stigla kod nas, najpre u Miljkov manastir, a kada je bratstvo 1936. premešteno u Tumane, poneli su i nju. Iste godine otkrivene su i mošti Svetog Zosima.

- Sveti Zosim pripada grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju - priča nam iguman. - Pretpostavlja se da je bio učenik Grigorija Gornjačkog i da je došao sa svojim učiteljem u Gornjačku klisuru, odakle je želeći skrovitiji život, prešao u Podunavlje, nastanivši se u nepristupačnim tumanskim šumama.

ZOSIMOVA isposnica je u pećini, kilometar od manastira

Zosimova isposnica nalazi se u liticama stena, na kilometar od manastira. Vernici, posle obilaska crkve, odlaze na mesto gde je pustinjak živeo da se pomole za zdravlje. Asfaltiranom stazom penju se zdravi i bolesni. Nogu pred nogu, i oni koji ne mogu da hodaju bez šetalice. Nada da će se čudo baš njima dogoditi jača je od najjačeg bola. To im daje snagu da izdrže.

Drugi tumanski svetac, Jakov, bezmalo je naš savremenik. Priča nam iguman kako su svečeve mošti preneli sa groblja u kivot, u jesen 2014. Govori nam da Sveti Jakov nije bio samo monah, podvižnik, već i jedan od najobrazovanijih Srba. Doktor prava i filozofije, diplomata. Nešto se u njemu prelomilo kada je upoznao vladiku Nikolaja i zamonašio se u Žiči. Tokom Drugog svetskog rata vatreno je propovedao hrišćanstvo. Skončao je na putu boreći se za pravoslavlje.

- Imamo dva svetitelja koje deli šest vekova, a kojima narod pristupa sa mnogo vere i nade - kaže otac Dimitrije.

Tumane je stari manastir sa bogatim predanjem, lepom istorijom i prelepim ambijentom. Od 1966. bio je ženski, a pre sedam godina ponovo postao muški manastir. Danas ga pohode i turisti koji žele da uživaju u lepoti svetinje i boravku u prirodi. A kada su monasi Dimitrije, Petar, Pavle i Teofil došli iz manastira Zaova u Tumanu su zatekli ruinu. Za kratko vreme na obali Tumanske reke nikao je pravi mali grad. Prepoznajući misionarski rad monaha, patrijarh Porfirije bio je u prvoj zvaničnoj poseti, odmah posle svog ustoličenja.

LETOPIS manastira čuva zapise o čudesnim izlečenjima

- Sve je ovde novo, osim crkve - govori nam protosinđel Petar, namesnik manastira. - Na mestu velikog konaka, pored crkve, bila je straćara sklona padu. Sve je bilo zaraslo u trnje i žbunje. Oblepili smo šupu najlonom da bismo u nju smestili krave da prezime. Zatekli smo mati Serafimu, koja je ovde provela 70 godina. Bila je slepa i nepokretna. Prvo smo njoj vratili ljudsko dostojanstvo, pružili joj negu, a onda smo počeli da obnavljamo i gradimo svetinju. Ni mi koji smo učestvovali u tome ne možemo da objasnimo kako su za kratko vreme nikle sve ove zgrade. Povratilo se i poverenje naroda, počeli su ljudi da dolaze sa svedočenjima posle molitve svetiteljima.

Vernicima koji satima čekaju da uđu u crkvu domaćini su se potrudili da pruže prijatan boravak, da imaju gde da se odmore i okrepe. Za hranu i piće ne postoje cene, već svako prema svojoj želji ostavlja dobrovoljni prilog. Grupna molitva se čita svaki sat. Manastir ima 300 košnica pčela, deset krava, dva pastrmska ribnjaka, vodenicu i mali zoološki vrt.

- Samo ne proizvodimo so i petrolej - šali se iguman Dimitrije. - Gradimo konak za goste, sa velikom bibliotekom i salom za predavanja. Sve što vidite okom, sagradio je narod odričući se u ovo teško vreme od svoga.

Tumane ima najmlađe monaško bratstvo. Bratiji su se pridružili monasi Gavrilo, Zosim, Mihailo i Jakov.

- Zbog dobrih uslova primili smo pet starijih monahinja kojima je potrebna nega. One su smeštene u izdvojenom konaku. Najstarija, mati Darija ima 93 godine - kaže otac Petar.

Manastir Tumane rušen je tri puta i obnavljan.

- Jedan je od malobrojnih srednjovekovnih manastira u kojima se molitveni život nije prekidao - kaže iguman. - To govori o njegovom značaju, zahvaljujući moštima Svetog Zosima koji vekovima važi za velikog iscelitelja i čudotvorca. Kapija je ovde stalno otvorena. Uvek neko mora da se obrati narodu, da ih sasluša, da im obezbedi prijem kako dolikuje. Možda smo žrtvovali monaški mir, ali to nije ništa kad vidimo sa koliko nam nade ljudi dolaze.

ZADUŽBINA MILOŠA OBILIĆA

NAROD veruje da je manastir zadužbina Miloša Obilića, rođenog u obližnjem selu Kelebije. Prema legendi, Miloš je loveći u šumi nehotice ranio isposnika Zosima, stavio ga na konja i krenuo ka selu da mu zavida ranu. Kada su došli do mesta gde se danas nalazi manastir, ranjenik ga je zamolio da ga tu ostavi: "Tu mani me." Da okaje greh, Miloš je na tom mestu počeo da gradi zadužbinu, ali mu je, prema drugoj legendi, knez Lazar poručio da prekine gradnju: "Tu mani (ostavi), pa hajde u boj na Kosovo." Po drugom predanju, ime manastiru su dali jermenski trgovci...