GOSTI "NOVOSTI" - VETERANI 63. PADOBRANSKE BRIGADE: Desant na Čapljinu zadivio vojnički svet

I kada je pilot Jovanović pokazao da smo puni, uskočih u Mi-8. On neće da poleti. Rotor vrti... Digne se pola metra i samo legne. Tako jednom, tako drugi put i, pomislih ostadosmo... Kad dete, ne starije od osam godina, trči ka nama sa nekim knjigama. Papiri lete na sve strane. Skočih i ubacih u helikopter i njega. Tek tada - "ptica" uzlete, iz trećeg puta, kao da smo na kakvoj vežbi...

Ovo je delić priče padobranca Momčila Božovića, jednog od 25 heroja 63. padobranske brigade koji su 23. aprila 1992. bili junaci spektakularnog spasavanja 178 civila zatočenih u opkoljenoj kasarni u Čapljini.

Dok pričamo u redakciji "Novosti", Momčilo kao da se pravda.

- Jesam bio tamo, ali možda ne bi trebalo ja da govorim - skromno zbori ovaj Nikšićanin. - Akciju su planirali generali Živomir Ninković i Momčilo Perišić sa našim komandantom potpukovnikom Gojkom Nenadovim. Nas 25 je vodio tada poručnik, kasnije general Jelisije Radivojević. A ja, možda sam bio u centru drame jer je moj helikopter poleteo sa 43 čoveka, što je - Rusi nam kažu - svetski rekord. Inače, istina je i da je helikopter koji su "vodili" padobranci Duško Grmuša i Živan Marković bio najviše izrešetan i da su ova dvojica, kada je njihov Mi-8 pun ljudi počeo da propada, prišli vratima da iskoče u bezdan bez padobrana, da ga rasterete! Srećom, helikopter im je ponovo dobio visinu...

Akcija pripadnika JNA u Čapljini vodi se kao "vojnički dragulj" iz ratova devedesetih. Ruski general Leonid Ivašov predstavljajući akciju vojničkoj javnosti Rusije nazvao je podvig iz Čapljine "nezabeleženim juvenilnim vojničkim bezobrazlukom". O ovom desantu se uči i na mnogim akademijama sveta.

- Nisam oficir, ali znam da je ključ uspeha bila - tajnost. Zatočeni u kasarni su obavešteni da im je krenula evakuacija onog trenutka kada je devet helikoptera uzletelo u 17 sati. Pre toga dejstvovala je artiljerija, zatim je usledio nalet naših 14 aviona i kada se poslednji G-2 izgubio, počeli su da sleću transportni helikopteri. Osam mašina se prizemljilo, a komandant Nenadov je ostao da "lebdi" u rezervnom Mi-8 - kazuje Božović.

Spaseno je 178 civila. U akciji je učestovovalo 25 pilota i mehaničara i isto toliko padobranaca. Svi su bili dobrovoljci!

- Mene je komandant Nenadov odredio da proberem vojnike na dan kada smo krenuli. Odmah je ispao problem, jer su se svi javili kao dobrovoljci. Sećam se da je bilo i "gušanja" sa braćom blizancima Santrač kojima niko nije mogao da objasni da može samo jedan. Na kraju su se obojica ukrcali u istu letelicu i, Bogu hvala da su se vratili.

Božović nam priča i "da ga od tog 23. aprila 1992. niko ne može da ubedi da Gospod bog ne postoji". Priča kako je majku sa čedom na grudima ubacio na sam kraj helikoptera i da nije imao pojma šta se dešavalo unutar letelice dok je napolju trajala akcija. Saznao je posle da je žena bila očajna jer je drugi civili ne puštaju napolje, a ona je tražila da izađe da nađe izgubljenog sina. Helikopter bez osmogodišnjaka nije hteo da poleti!

- Jovanović beše pilot i pričao je posle da ga Mi-8 počeo da "sluša" tek kad je taj dečak ukrcan. On beše 43. unutra. Ta porodica koju sam spasavao prezivala se Nikolić i nikad posle ih nisam sreo, a voleo bih. Mi, kada smo sleteli, odmah smo dobili naređenje da idemo u potragu za dva oborena pilota. Jedan je pao u mostarsko blato, drugi kod Bune. Kada smo se vratili iz akcije, Nikolići su već evakuisani dalje. Tako je to bilo u ratu - seća se Momčilo Božović.

"ZABORAVILI" NA ORDENjE

- KADA je sve završeno nad Čapljinom, postrojio nas je general Perišić i obećao da ćemo svi biti odlikovani - seća se Božović. - Posle nekoliko dana, došao je u Bileću general Panić i sa komandantom Nenadovim dobih naređenje da idem po ordenje. Kad ono..., nas ne čitaju!

"Izgleda da su zaboravili", sećam se da je rekao Nenadov, i tako je ostalo do danas. I molim vas, da "Novosti" makar zabeleže, bili su tu i junaci Radomir Filipović, Ivan Arsenov, Vladan Stojković, braća Santrač, Dejan Pavlović, Slobodan Krivošija... Ni ja svih ne mogu da se setim.

HRABROST

- MEHANIČARI iz Mostara su se kleli da je nemoguće da helikopter u kome su bili moje kolege Grmuša i Marković uopšte leti koliko je bio izrešetan vatrom sa zemlje. Rupe na njemu su bile ogromne, a niko nije teže ranjen. Ipak, sleteli su poslednji, pet minuta posle ostalih, a ostala je istina da su dvojica pripadnika 63, pošto su iz letelice koja je gubila visinu izbacili svu opremu, hteli da i sami skoče u bezdan da olakšaju "pticu". Srećom, Mi-8 se digao - govori Božović.