“NOVOSTI” ISTRAŽUJU: Umesto da je sluga, mobilni naš gospodar

Današnje generacije mladih to nikada neće saznati, ali oni u zrelijem životnom dobu i te kako znaju za komuniciranje pismima, razglednicama, sećaju se dugih razgovora preko fiksne mreže... Iako su na to bili naviknuti, lako su se prilagodili i usvojili upotrebu modernih tehnologija. Kako bi danas mogao da izgleda život bez mogućnosti da u svakom trenutku budeš dostupan i "na vezi", mnogi ne mogu da zamisle, jer im je mobilni telefon "produžena ruka" ili - "prozor u svet".

Ove godine obeleženo je 150 godina od kada je Aleksandar Grejam Bel izumeo telefon, a samo vek i po kasnije čovek se toliko zbližio sa ovim naučnim dostignućem da je nekome ova spravica postala najbolji prijatelj. Modernom čoveku danas je nezamislivo da živi bez mobilnog telefona, čak i u onim zemljama gde se još neguju i održavaju svakodnevni kontakti "licem u lice". Ipak, moćne tehnologije omogućavaju nam da te veze sačuvamo i kada smo kilometrima udaljeni jedni od drugih.

- Život bez mobilnog telefona bio bi usporeniji, jer nam on omogućava mobilnost. Primera radi, vi ne biste mogli sada od mene da dobijete odgovore, već biste morali da sačekate da dođem kući i da se čujemo preko fiksnog telefona. Takođe ne biste mogli da ubrzate moje pismo preko elektronske pošte, već biste čekali - na plastičnom primeru objašnjava psiholog i geštalt psihoterapeut Slobodana Milovanović.

PREMA rečima naše sagovornice, mladi su najviše pogođeni erom modernih tehnologija, a korišćenje mobilnih telefona samo je delić na koji ne mogu da utiču.

- Žao mi je što mlađe generacije neće imati pravo na sitne grehove, jer na svakoj žurki, svakom društvenom događaju, sve se snima, sve se fotografiše i objavljuje u realnom vremenu - kaže Milovanovićeve. - Tako njihovi delovi života bivaju izvučeni iz konteksta, zbog kojih mogu da budu obeleženi za ceo vek.

S druge strane, danas na neki način nemate pravo da isključite mobilni telefon, jer ako niste dostupni, odmah se javlja egzistencijalni strah da se nešto dogodilo. Postoje i određene grupe ljudi koji proveravaju da li je neko trenutno "na mreži" i ne mogu da odole da se ne jave na nepoznati broj.

- Usplahirenost i uznemirenost kad se napusti kuća bez mobilnog telefona, samo je jedan od niza simptoma zavisnosti od ove sprave - dodaje naša sagovornica. - Mobilni se doživljava kao deo tela. Ljudi nemaju svest o tome koliko vremena provode gledajući u mali ekran i ne mogu da objasne svrhu ili smisao takvog ponašanja.

Prema rečima stručnjaka, u osnovi je gubitak slobode, koji je uvek praćen idejom - "mogu da prestanem kad god poželim". Problem je što se izazovu ne može odoleti i što se usled apstinencije javljaju nelagoda, neprijatnost i opsednutost.

LjUDI su vekovima živeli bez interneta i mobilnog telefona i snalazili se da održavaju kontakte među sobom. Ipak, digitalna revolucija drastično je ubrzala komunikaciju i dovela do digitalizacije poslovanja. Ona je omogućila ljudima da proizvode sadržaje koji su potencijalno vidljivi svima. Danas se živi u eri u kojoj su nam sve informacije dostupne i kao posledica korišćenja interneta i smart telefona, ceo svet je u našem džepu. To je jedan od osnovnih razloga zašto će većina ljudi reći da ne može da živi bez mobilnog telefona. Posebna priča u eri mobilnih telefona je odnos dete - roditelj.

- To što roditelji pribegavaju da ranije dozvole upotrebu mobilnog telefona svojoj deci, govori i o opravdanom strahu u današnje vreme. Pre prvog razreda osnovne škole ne bi trebalo mališanima davati telefon. Idealno bi bilo da se sa tim sačeka do petog razreda, ali to nije moguće. Roditelji imaju potrebu da znaju gde im je dete, da se čuju sa njima dok su na poslu - govori Slobodana Milovanović.

Kako kaže naša sagovornica, deca moraju da budu informisana i digitalno pismena, pre nego da im se zabrani korišćenje mobilnog telefona. Moraju da znaju kakve opasnosti sve vrebaju.

Inače, prema istraživanjima kada je reč o korišćenju mobilnog telefona, podaci su zabrinjavajući. Svaka druga ispitana osoba proverava svoj telefon češće nego što bi želela, ali oseća se i prisiljeno to da čini. Trećina ispitanika saglasna je s tim da previše vremena provodi sa svojim pametnim telefonom, i veruju da bi bili zadovoljniji kada bi to promenili. Dve trećine ljudi priznaje da oseća paniku pri pomisli da su izgubili svoj mobilni telefon, dok tri od deset ispitanika priznaje da su u trenucima kada nisu koristili telefon, razmišljali o tome kada će ga ponovo upotrebiti.

VIŠE UREĐAJA NEGO STANOVNIKA

REGULATORNA agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, izradila je izveštaj prema kojem je tokom 2020. godine izbrojano gotovo milion i po mobilnih uređaja više nego što je stanovnika u Srbiji.

Prema podacima iz 2018. godine, na 100 stanovnika u našoj zemlji bilo je 120 korisnika mobilne telefonije. Zabeležen je blaži pad u odnosu na godinu ranije, jer su tada na 100 građana registrovana 122 korisnika mobilnih telefona.

PRVI TELEFON

PRVA telefonska linija u Srbiji uspostavljena je 1883. između kultne prestoničke kafane "Tri lista duvana" i sadašnjeg Rudarsko-geološkog fakulteta. U Beograd ga je doneo Panta Mihajlović, koji je radio u čuvenoj fabrici elektronske opreme u Njujorku. On je tada ubedio vojnog ministra Tešu Novakovića da se ova sprava uvede u našu zemlju i omogući komunikacija sa svima.