KORONA IZNEDRILA I CEPIVO PROTIV RAKA: Počinje provera na ljudima, istraživači sa Oksforda proizveli lek na bazi vektorske vakcine

Hoće li postati realnost sadržaj nedavne futurističke reklame na francuskoj televiziji, u kojoj mlada žena, kada joj lekar smireno saopšti da boluje od karcinoma, prokomentariše kako sada mora još da gubi vreme i na to da svraća u apoteku, a ionako kasni po dete u školu?

Istraživači sa čuvenog britanskog univerziteta Oksford proizveli su vakcinu, odnosno tretman protiv raka, u dve doze, naslanjajući se na tehnologiju bioinženjeringa koja je korišćena prilikom izrade cepiva "astra zeneka" protiv kovida. Umesto da se, kao do sada, usredsrede direktno na tumor, naučnici su posegnuli za "dresiranjem" unutrašnjih aktera koji podstiču imunoodgovor organizma.

Nova vakcina koja se još nalazi u eksperimentalnoj fazi koristi se u kombinaciji sa već poznatim imunološkim tretmanima protiv raka i može da se upotrebljava kod različitih vidova ovog oboljenja. Isprobana kod miševa već je dala obećavajuće rezultate, pa se sada prelazi na čoveka. Ispitaće se na 80 dobrovoljaca koji imaju tumor pluća.

Ako se pokaže dobrom, vakcina će se dalje ispitivati na većem broju pacijenata. Na Oksfordu ističu da nova platforma ima potencijal da napravi pravu revoluciju u tretmanu protiv raka.

Sve se, zapravo, promenilo sa novim tipom cepiva koje se trenutno koriste u borbi sa koronom. Umesto da se napada uzročnik, ćelije se "uče" kako da se same bore sa spoljnim napadačem. Moguće je da je korišćenje vakcina protiv kovida, naročito onih zasnovanih na "RNK metodi", bilo, uz borbu protiv korone, ujedno i neka vrsta ogledne kampanje za ono što tek sledi posle pandemije kovida, u vezi s drugim zalima čovečanstva, kao što su rak ili sida. Uostalom, lekovi protiv korone, koji bi uskoro trebalo da se masovno pojave, delom su i bazirani na medikamentima protiv "ejdsa".

Mnogi sumnjičavci su se pitali kako je moguće da je vakcina protiv kovida pronađena za svega godinu dana, a da to nije bilo moguće tri decenije, kada je u pitanju sida. Delimičan odgovor se nalazi i u činjenici da su povodom korone uložena ogromna sredstva i preuzet izuzetno veliki finansijski rizik, uz saradnju naučnika i političara iz celog sveta. A prodor u jednoj sferi napravio je, izgleda, ogroman napredak i u ostalim domenima. Sve je povezano: naučnici, čak, ističu da su istraživanja vakcine protiv side toliko uznapredovala, da je upravo to omogućilo stvaranje osnove za razvijanje nove generacije vakcina protiv kovida, brže nego što se bilo ko nadao.

Tome u prilog ide i podatak da je upravo američko preduzeće "Moderna", koje se istaklo u proizvodnji cepiva protiv korone, na vektorskoj metodi razvilo vakcinu za borbu protiv virusa HIV, koja ulazi u prvu fazu kliničkog ispitivanja na ljudima. "Moderna" to radi u saradnji sa Međunarodnom inicijativom za vakcinu protiv side (IAVI) i fondacijom Bila i Melinde Gejts.

Vakcina "Moderne" protiv side koristi istu tehnologiju kao i cepivo protiv kovida. Prva faza je ozvaničena sredinom prošlog meseca i u njoj učestvuje 56 dobrovoljaca starih od 18 do 50 godina. Trajaće dve godine. Posebna pažnja biće usredsređena na eventualne sekundarne efekte. Ukoliko se pokaže uspešnom, sledi druga faza sa većim brojem ispitanika, pa na kraju treća, s širokim spektrom ispitivanja, kao i kod kovida, pre nego što bude eventualno odobrena za izlazak na tržište.

Ovim se stvara velika nada za oko 37 miliona obolelih od side u svetu, ali i za čitavu planetu, jer opasnost stalno vreba, bez obzira na to što su u međuvremenu pronađeni dosta uspešni tretmani koji ipak omogućavaju obolelima da koliko-toliko normalno žive.

Mnogi se istovremeno nadaju da sve ovo nije samo još jedna u nizu revolucionarnih vesti koje neće odmaći dalje od senzacije na papiru. Da treba biti oprezan, pokazuje i iskustvo još jednog od proizvođača vakcine protiv kovida, firme "Džonson i Džonson", koja je pre nekoliko dana obustavila klinička ispitivanja baš vakcine protiv side, u pet zemalja podsaharske Afrike, zbog nedostatka ohrabrujućih rezultata. Ispitivanje nazvano "Imbokodo" započelo je 2017. godine i uključivalo je 2.600 mladih žena uzrasta od 18 do 35 godina iz Malavija, Mozambika, Zambije, Južne Afrike i Zimbabvea. Iako je zabeležena dobra tolerancija na vakcinu, njena efikasnost je bila svega 25 odsto. Prekid je doživljen kao veliko razočaranje.

Do okfsordskih vakcina i francuske reklame je, ipak, još daleko. Dok to ne postane stvarnost, moraćemo i dalje da koristimo kondome i redovno idemo na kontrolu kod lekara.

NANOLEKOVI

UZ vakcine, pripremaju se i nove generacije lekova, takođe zahvaljujući napretku u lečenju korone. U ne tako dalekoj budućnosti bi trebalo da se na tržištu nađu i nanolekovi koji "putuju" kroz krvne sudove, dijagnostikuju bolest i istovremeno je leče.