NAKON SASTANKA U PATRIJARŠIJI: Predsednik i patrijarh se obratili javnosti - "Srbija se ne stidi naših žrtava, to su naši junaci!"

Sastanku u prostorijama Patrijaršije SPC prisustvovao je i istoričar Dejan Ristić.

Nakon završenog sastanka predsednik i patrijarh, kao i vladika Jovan, obratili su se javnosti.

Obraćanje predsednika Vučića

Vučić je rekao da je Srbija zajedno sa Republikom Srpskom razgovarala kako i na koji način da osnaže kulturu pamćenja i kako da učine sve da ne budu zaboravljene Jasenovačke žrtve, kao i šta je to što država može da uradi da pomogne srpskoj crkvi koja ima značajnu ulogu u ovom procesu.

- Danas smo postigli dogovor i prenosim potvrdu Dodika, učestvovaćemo u izgradnji nečega što bi trebalo da bude svesrpsko svetilište u Donjoj Gradini. To je veliki memorijalni centar u kojem ćemo podsetiti da sećanje na srpsko ime i prezime ne bude zatrto - rekao je Vučić.

Kako kaže, razgovarao je sa patrijarhom i o jasenovačkom kompleksu gde srpska crkva ima mnogo toga u vlasništvu.

- Mi ćemo u nečemu što mislimo da je veoma važno za istoriju - od ustaške bolnice, pa i drugih objekata, učestvovati u podršci i obnavljanju - rekao je Vučić.

- Čuli smo i od patrijarha Porfirija i od Jovana da u jasenovačkom kompleksu mora da se popravi mnogo toga. Pružićemo i pomoć za obnovu Pakračke biblioteke - najavio je predsednik.

Dodao je da će na prostoru Starog sajmišta pokušati da otvore paviljone koji bi bili najbolje mesto za Muzej žrtava genocida, i to od aprila naredne godine.

- Moramo da rešimo problem sa Starim sajmištem. Podnećemo inicijativu da ta obala Save dobije naziv Jasenovačkih žrtava - rekao je on.

Kako je dodao, uradićemo sve da srpsko ime i prezime ne bude zatrto.

- Razgovarali smo i o mnogim drugim pitanjima, kako da svetskoj javnosti pokažemo šta je srpski narod prolazio decenijama unazad i da se širi istina o tome. Ponosan sam što Srbija pamti, što srpski narod pamti i što nikada neće zaboraviti svoje žrtve. Srbija se ne stidi svojih žrtava - naveo je predsednik.

Obraćanje vladike Jovana

- Najveći i najznačajniji događaj od oslobađanja logora i proboja logoraša, jer Jasenovac niko nikada oslobodio nije, najznačajnije što se nakon toga dogodilo u Jasenovcu bilo je osvećenje obnovljene, mnogo manje crkve u Jasenovcu, koje se desilo septembra 1984. godine, kada je patrijarh German, sa još dvojicom budućih patrijarha, osveštao taj hram i izgovorio reči koje određuju naš odnos prema Jasenovcu i svemu što se u njemu zbivalo, a to je da praštati moramo, a zaboravljati ne smemo. Dvehiljadite godine je taj manastir proglašen za manastir, i veliki je trud uložen od kada su u manastir došle sestre i od tada je manastir počeo da živi. Evo sada, mi smo na novom pragu, ogromnom ljubavlju i pomoći Republike Srbije i njene Vlade prvi put u istoriji, nakon 30 godina, dobijena je dozvola za obnavljanje hrama - istakao je vladika Jovan.

Obraćanje patrijarha Porfirija

- Najpre moram da izrazim zahvalnost predsedniku Srbije i vladici Jovanu, kao i direktoru Muzeja žrtava genocida za veliki trud i brigu koju pokazuju u odnosu na sve žrtve našeg naroda u 20. veku, a naročito one koje su nastradale na najteži način, poput onih u Jasenovcu. Istakao bih reč svetilište, koju je upotrebio predsednik, jer je to prava reč koja pokazuje stradanja našeg naroda - istakao je patrijarh.

- Mnogo puta sam bio na mestima stradanja, ne samo u Jasenovcu. Imao sam utisak da sam ušao u jednu sasvim drugačiju zonu postojanja u odnosu na sve oko nas, mističnu. To pokazuje da je to metafizički prostor, da je to svetilište. Ništa bolje nije moglo da se desi u odnosu na to da na tom mestu nikne ženski manastir - kaže patrijarh Porfirije.

Naglašava da su se oni koji su činili zločine u Jasenovcu ispisali iz bilo kakve istorije.

- Oni koji su činili takve zločine, kao što su činjeni u Jasenovcu, oni su se ispisali iz svakog naroda. I ništa bolje nije moglo nego da tu nikne manastir i da to mesto bude svetilište. Molitva jeste pamćenje i sećanje na prošlost, ali i na budućnostn, na to zašto nas je Bog stvorio, a stvorio nas je da učestvujemo u svemu što je njemu podobno, ko u tome ne učestvuje taj ne može prepoznati ni sebe ni druge i otuda rekama mržnje prisustvujemo na svim stranama sveta. Pamćenje se ne sme pretvoriti u zlopamćenje, i moramo se moliti da se to nikada nikome i nigde ne ponovi - naglasio je patrijarh.

- Radujem se što smo saglasni o svemu onome što treba činiti u budućnosti i još jednom se zahvaljujem na svemu i neka nam Bog da snage da još više i efikasnije činimo sve što je u ovom ključu, jer je to jedan od širokih i efikasnih puteva da gradimo dobro i da gradimo mir baš rečima patrijarha Germana "pamtimo, ne zaboravljamo, ali uvek želimo da praštamo drugima" - zaključio je patrijarh.