ZA BESMRTNE KONKURIŠE 55 KANDIDATA: U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti izborni proces pri kraju, glasanje 4. novembra
PREDSEDNIŠTVO Srpske akademije nauka i umetnosti utvrdilo je konačnu listu od 55 kandidata za izbor redovnih i dopisnih članova, koja će biti upućena izbornoj skupštini zakazanoj za 4. novembar.
NAJAVA Akademici Kostić i Maksimović, Foto Tanjug
Među 55 kandidata, njih 37 predloženo je za dopisne, 13 za redovne i pet za inostrane članove SANU.
Ovo je juče rekao akademik Ljubomir Maksimović, potpredsednik SANU, ističući da nikada nije bilo više kandidata za članstvo, što je ohrabrujuće. On je pojasnio da je razlog za ovoliku brojnost namera rukovodstva da podmladi akademiju, ali i da poveća broj članova.
- Ova kuća nažalost ima vrlo staro članstvo koje se, pritom, i smanjivalo - naveo je akademik Maksimović. - Priliv novih članova poslednjih decenija bio je manji od odliva.
Takođe, po broju članova u odnosu na broj stanovnika naša akademija je među najmalobrojnijima u regionu, jer imamo 1,7 akademika na 100.000 stanovnika. Zbog svega toga, s mukom ispunjavamo sve zadatke koje imamo. Uočili smo ovu opasnost i rešili da to promenimo. Pristigao je veliki broj predloga za članstvo, što će popraviti situaciju.
KRAGUJEVAC
AKADEMIK Maksimović naglasio je da je rad ogranaka SANU, kao i Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu postao mnogo ambiciozniji. Ove godine se svečanom akademijom u SANU obeležava i jubilej - 30 godina rada Centra u Kragujevcu. Postoji namera, naglasio je, da kada se za to steknu uslovi, Centar preraste u ogranak SANU, kao što je bio slučaj u Nišu. Prvi ogranak osnovan je u Novom Sadu.
Nama su važni dopisni članovi, oni su sveža krv, i od njih se mnogo očekuje.
Inače, ovo je za akademiju izborna godina, a novi članovi biraju se na svake tri godine.
Konačna lista koju je utvrdilo predsedništvo prestavlja završnicu ovog procesa koji će se okončati 4. novembra na izbornoj skupštini.
Akademik Maksimović naveo je da je izborna procedura u članstvo komplikovana i zahtevna, te da traje od početka godine.
Predlozi za članove dolaze sa različitih strana, pravo na predlaganje, osim SANU, imaju i univerziteti, fakulteti, instituti i razna stručna i umetnička udruženja.
Prema izbornoj proceduri u SANU, Komisija za praćenje izbora pregledala je predloge koji su stigli od institucija spolja i krajem februara dostavila ih odeljenjima. Foto Ilustracija V. N.
Tokom marta i aprila odeljenja i ogranci formirali su svoje predloge, a potom su svi predlozi dati na glasanje odeljenjima, koja u izbornom procesu imaju veoma važnu ulogu.
Taj, prvi krug glasanja, završen je krajem maja, a onda je u junu spisak sa predlozima kandidata koji su dobili natpolovičnu ili dvotrećinsku većinu na glasanju u odeljenjima prosleđen Predsedništvu.
Sada je Predsedištvo sastavilo listu kandidata, a u naredne tri nedelje moguće je dostavljati primedbe. Konačno, tokom oktobra će se svi članovi SANU upoznati sa predlozima, a glavni izbori će se održati 4. novembra. Po pravilu, kandidati koji dobiju dvotrećinsku podršku matičnog odeljenja imaju značajno veće šanse da i na skupštini osvoje potreban broj glasova i tako ispune uslov za članstvo u SANU.
* * * * * * * *
Predstavljeno digitalizovano izdanje najstarijeg srpskog ćiriličkog rukopisa
"MIROSLAVLjEVO JEVANĐELjE" SAČUVANO U PET VARIJANTI
PROJEKAT digitalizacije "Miroslavljevog jevanđenja" privodi se kraju. Završena je digitalizacija samog dela, a do kraja godine trebalo bi da se sklope sve kockice ovog velikog projekta. Tri velike institucije naše kulture - SANU, Narodni muzej i Narodna biblioteka Srbije, koje u ovom projektu učestvuju, trebalo bi da do kraja godine ili najkasnije početkom sledeće ovo digitalno izdanje postave na svoje sajtove. Tako će ono biti dostupno celokupnoj našoj, ali i svetskoj javnosti.
Ovo je juče rekao akademik Aleksandar Kostić, koji je na čelu Audiovizulenog arhiva SANU koji je, uz Centar za digitalizaciju, nosilac ovog posla.
Foto Tanjug
Govoreći o tehničkim detaljima digitalizacije i izazovima sa kojima su se susretali, akademik Kostić je objasnio da je ovo kapitalno delo digitalizovano u pet varijanti - svaka stranica je digitalizovana sa jednim i dva svetlosna tela, svaka iluminacija - njih ukupno 400 - snimljena je makroobjektivima od 120 milimetara i, konačno, cela knjiga je snimljena u celosti sa otvorene obe strane. Snimci su u najvećoj mogućoj rezoluciji i takvog kvaliteta da je moguće videti i najsitnije detalje.
Akademik Kostić je istakao da će Audiovizuelni arhiv napraviti i detaljni elaborat kako je sve snimljeno, sa kojim su se problemima suočavali, a koji će služiti potom kao dobar vodič za buduće digitalizacije materijala te vrste.
Akademik Kostić je naglasio da su tokom ovog procesa restauratori iz Narodne biblioteke Srbije uvideli mnoga oštećenja na originalu "Miroslavljevog jevanđelja", kao i da je sada prilika da se interveniše tamo gde je zahvaljujući snimanju primećeno da postoji potreba za tim.
On je naveo da se ovim značajnim projektom trajno čuva "Miroslavljevo jevanđelje", jer više nema potrebe da istraživači manipulišu originalnom knjigom, već mogu sve što im je potrebno da pronađu na snimcima.
Govoreći o 166. stranici "Miroslavljevog jevanđenja", koja se čuva u Rusiji, akademik Kostić je naveo da taj "petrogradski list" nedostaje i naglasio da se još ne zna da li će on biti digitalizovan kao deo ovog dela ili kao zaseban objekat.