ĐERLEK: Moguće nove mere, razmišlja se o tome da vakcinacija zdravstvenih i prosvetnih radnika bude obavezna

U Srbiji je vakcinisano 51,7 odsto punoletnih i tu kao da se sa vakcinacijom stalo, brojka ne mrda. Upravo će njeno povećanje biti jedna od tema na narednoj sednici kriznog štaba, kaže dr Đerlek. Razmišljanja o tome kako doći do cilja i podstaći ljude da zaštite jedni druge, ali i sebe idu u više pravaca.

- Razmišljamo i o lutriji i sličnim podsticajima, a uskoro ćemo znati i da li će to biti u kombinaciji s preporučenom vakcinacijom za određene kategorije, ali ne bih ništa da prejudiciram - rekao je Đerlek i dodao da situacija sa vakcinisanim pacijentima postaje sve ozbiljnija.

Kaže i da se situacija pogoršava, da je veliki broj nevakcinisanih u bolnicama koji završavaju i na respiratorima, svakodnevno više od 15 ljudi gubi život.

Vakcinacija je sada preporuka, ali se razmišlja da za zdravstvene i prosvetne radnike postane obavezna.

- Razmišljamo i o obaveznoj vakcinaciji zdravstvenih i prosvetnih radnika, a da li će se zaista odlučiti na tu varijantu - videćemo. Jedno je jasno - država neće tolerisati pojedincima ako budemo u situaciji da nam delta soj i uopšte korona virus još jače zapreti. Polazak dece u školu bila je tema broj jedan u ovom trenutku, a sledeći zadatak je povećanje broja vakcinisanih, bez čega nema kolektivnog imuniteta i bez čega samo produžavamo agoniju. Siguran sam da ćemo naći način da to učinimo - rekao je i objasnio da postoje zemlje koje su za određene grupacije uvele vakcinaciju kao obavezu.

- U Francuskoj je obavezna za zdravstvene radnike po odluci predsednika Makrona, što je u skladu sa svim principima i normama, jer neće da dozvole da oni zaražavaju pacijente. I posle te odluke imali su još skoro 14 miliona vakcinisanih, iako su bile demonstracije - kaže Đerlek.

Ubeđen je, kaže, da će se naći modus kako da dođemo do 70-80 procenata vakcinisanih.

- A zar godinu i po dana agonije u društvu, toliko bolesnih, toliko ljudi koji su izgubili živote, pritisak pod kojim je oštećeno i mentalno zdravlje nisu dovoljni da svi zasučemo rukave i primimo prvu i drugu dozu, ne razumem tih 42-45 odsto populacije, zašto oklevaju, šta još čekaju?! Ako misle da će ovo samo da prođe - neće! Moramo da pokažemo kolektivnu odgovornost - naglašava Đerlek.

Za kovid propusnicama o kojima se priča, kaže, treba dobro razmisliti da li bi dale rezultate i da zato treba "sto puta meriti, a jednom seći".

- Treba videti da li će to zaista dati rezultate. Znate koliko smo podsticajnih mera dali i koliko smo pričali o motivaciji za vakcinaciju pa nije dalo rezultate. Želimo da dođemo do modela koji će stvarno dati rezultate - njegove su reči.

Navodi da u februaru počinje davanje četvrte doze i da će se svaka naredna davati na šest meseci.

- Mnogi koji nisu iz medicine daju sebi za pravo da diskutuju o koroni i vakcini, što stvara veliku zabludu kod građana, a to nam uopšte ne treba. S druge strane, poštujem kolege, među kojima ima i uvaženih profesora, koji pričaju o četvrtoj dozi, ali prioritet države i zdravstvenog sistema je povećanje broja imunizovanih. Vakcinisali smo svega 51,7 odsto punoletnih s obe doze, ali već pričamo o četvrtoj! Broj jedan nam je da povećamo prvu i drugu dozu, odmah posle toga je treća za pacijente koji su prioritetni, kojih je do 400.000, a boluju od teških bolesti praćenih smanjenim imunitetom. Ide i jesen s respiratornim infekcijama, pa i grip koji će trajati do marta, a vakcina kod takvih pacijenata polako gubi efekat i mora im se dati treća doza. Raduje me što već imamo odličan odziv - oko 200.000 građana primilo je treću dozu - tvrdi.

Poslednjih dana sve je više dece sa srednje teškim i teškim kliničkim slikama.

- Kad otac i majka nisu vakcinisani, neće biti ni dete. Međutim, deca ne samo da su superprenosioci već u nekoliko gradova imamo ozbiljan broj zaražene dece koja na veliku štetu i žalost imaju srednje teške, pa i teške kliničke slike. I Udruženje pedijatara je za vakcinaciju dece starije od 12 godina, koja je odobrena i molim roditelje da zaštite decu. Delta soj napada nevakcinisane i ako u jednom malom Tutinu već ima 56 zaražene dece, koliko ćemo ih imati u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu?! - pita se on.

Kapaciteti u bolnicama se pune, ključno je da izvučemo pouke iz prethodnih

- Kapaciteti u Batajnici su popunjeni 50 odsto, tamo ima još dosta mesta. Ali, kao odgovorna država, uvek računamo i na najgori scenario jer koroni ne može da se veruje, što nas je vreme naučilo.

(Kurir)

BONUS VIDEO - Otvara se nova kovid bolnica u Novom Sadu