DOMANOVIĆ PO DRUGI PUT U OVSIŠTU: Ponovo se vratio život u rodnu kuću rodonačelnika srpske satire (FOTO)

Pod krovom obnovljenog piščevog doma, u okviru "Domanovićevih dana", letos su se opet sreli satiričari i oni koji je vole.

Ideja o organizaciji ovakvog festivala potekla je iz Udruženja žena "Oplenac" sa željom da se u rodnoj kući pisca okupljaju i govore sledbenici njegovog dela i slobode mišljenja i govora. Zahvaljujući tim vrednim i upornim ženama kuća Domanovića je potpuno obnovljena i spremna da dočeka turiste.

- Mnogo truda i vremena nam je bilo potrebno da ostvarimo naš naum. Istrajale smo. Dom Radoja Domanovića sada je živ, u pravom smislu te reči - kaže Anica Nikodijević, članica Udruženja.

Rodna kuća majstora političke satire sagrađena je 1852. U njoj je bila škola, dve učionice i stan. Tu je službovao i Domanovićev otac Miloš, učitelj. Radoje se u njoj rodio 1873.

Proveo je satiričar u Ovsištu prve godine života. I, otišao. Kuću je jeo zub vremena sve do 1973, kada je prvi put obnovljena povodom veka od piščevog rođenja. Najveći doprinos obnovi tada su dali književnici Meša Selimović i Branko Ćopić.

Ponovo su prolazile decenije, a za Radojev rodni dom kao da niko nije mario.

- Znate, da su kuću bar dali nekom kafedžiji, bila bi očuvana i sijala bi - govorili su meštani.

- I Radoje je bio boem, ne bi se bunio.

Tek 2015. godine Domanovićeva spomen-kuća rekonstruisana je sredstvima Ministarstva kulture i Opštine Topola, koji su za ovu namenu izdvojili po 15.000 evra.

- Kuća je tada sanirana, ali čekao nas je veliki posao - kaže Nikodijevićeva. - Zidovi su bili neomalterisani, dvorište neuređeno. Morale smo sve same da uradimo. Nije bilo lako. Snalazile smo se kako smo znale i umele, stigla je i pomoć iz Opštine Topola, iz Agencije za ruralni razvoj... Na kraju smo uspele da ostvarimo ono što smo planirale.

U renoviranoj kući velikana je ogranak gradske biblioteke, otvorena je i stalna postavka izložbe tradicionalnih proizvoda Udruženja žena "Oplenac".

- Nadamo se da će spomen-dom Radoja Domanovića postati nezaobilazna tačka turista koji pohode naš kraj - kaže nam.

Možda bi naš satiričar, da je živ, svojim jezikom nešto rekao o prodaji ajvara i turšije pod njegovim rodnim krovom. Možda bi mu se više dopalo da tu budu oplenačka vina ili šumadijski čaj. Ko bi ga znao? Činjenica je da su se vredne žene potrudile da radeći kako znaju i umeju, urede čak i njegovu spomen-sobu.

- Snalazimo se kako možemo - kaže gospođa Nikodijević.

- Kustosa nemamo, pa mi dočekujemo turiste i govorimo im o piscu. U njegovoj sobi postavili smo putokaze, od ulaza do izlaza, koji prate ceo njegov život. Nabavile smo kompletan mobilijar. Mi smo zadovoljne. Na posetiocima je da daju svoj sud o onome što smo uradile.

RAZMIŠLjANjA

KADA je obnovljena spomen-kuća Radoja Domanovića 2015. svi govornici su izrazili nadu da će to postati mesto za književne manifestacije, izložbe, koncerte, i koje će posećivati učenici iz Srbije. Ali, i pored više hiljada odrednica na internetu o piscu "Vođe", "Stradije", "Dange", "Mrtvog mora"..., kao da ga godinama nema u razmišljanjima zaduženih za kulturno nasleđe Srbije.