NA ZAPADU RADE, U SRBIJI TROŠE ZARAĐENU PENZIJU: Ovde su niži troškovi života, lečenja, a često ih vuku nostalgija i porodica

U zapadne zemlje odlazili su zbog lakšeg pronalaska posla i većih plata, a otadžbini se vraćaju u trećem dobu radi nižih troškova života i lečenja, porodice, nostalgije i imovine koju su nasledili ili stekli posle rada u tuđini.

Prema istraživanju, koje je sprovela NVO "Srbija 21" pod nazivom "Zašto ljudi odlaze iz Srbije", čak 35 odsto ispitanih reklo je da bi se u našu zemlju vratilo iz stranih država tek po dobijenoj penziji. Jedan od njih je i Milorad K. (74) koji se u svoje selo u okolini Smedereva vratio iz Nemačke posle pola veka rada.

- Naporan posao na građevini ostavio je posledice po zdravlje - kaže nam Milorad. - Lepo sam zarađivao, mogao sam da kupim kuću i tamo, ali bih onda na svoju dedovinu dolazio kao turista. Nisam to želeo i odlučio sam da se vratim. U Nemačkoj, ako ti prvi komšija nije neko iz bivše Jugoslavije, ne samo da nećeš čuti naš jezik, već godinama nećeš znati ko živi odmah do tebe. Ovde se, ipak, može lepo živeti sa deviznom penzijom.

Veliki broj naših građana otišao je iz države pre raspada SFRJ. Njihovo obrazovanje bilo je većeg stepena nego prvih ekonomskih migranata, koji su početkom šezdesetih kao kvalifikovani ili nekvalifikovani radnici išli da rade preko granice, kada se otvaralo tržište u zapadnoj Evropi. Tamo su sticali nove navike, znanja i kulturne obrasce koji su bitno uticali na način njihovog života. Istraživanja radnih karijera naših radnika van zemlje pokazala su da su bili među najvrednijim i najbolje plaćenim migrantima.

Odlazak je za mnoge bila mogućnost da poprave prilike u svom domaćinstvu, školuju decu, pomognu roditeljima i rođacima. Zato su odvajali sredstva, a tek sa penzionisanjem mogu da više vremena provedu u popravljenim ili kupljenim kućama i stanovima.

U stranim zemljama, naši radnici preokupirani su radom, nesigurnim poslovima i težnjom da što manje potroše, a što više uštede. Njihove plate su niže nego domaćih radnika, a pogotovo kada je u pitanju ženska radna snaga. Takođe, potrebna su i velika sredstva za školovanje dece, pa su mnogi mališani srpskih migranata tamo pohađali zanatske i srednje stručne škole, a mali broj je uspeo da se obrazuje na elitnim fakultetima.

- Brojni su razlozi povratka naših ljudi u zemlju kada se penzionišu - objašnjava za naš list dr Nada Novaković, sociolog i viši naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu. - Jedni se odnose na uslove života u zemljama u kojima su proveli deo života i radnog veka, a drugi na izmenjene uslove u zemlji u kojoj se vraćaju. Pored tih opštih, u prvom planu su porodični razlozi. Povratak u zemlju sa penzijom ostvarenom u inostranstvu za građane znači veću sigurnost. Naši troškovi života su daleko niži nego u zemljama u kojima su duže živeli. I sa manjim penzijama oni kod nas mogu bolje da žive. Ako uz to imaju očevinu, okućnicu, izgrađene i popravljene stambene objekte, sve se lakše podnosi.

Naša sagovornica kaže da nevolje nastaju kada ih stignu bolesti, što starost nosi sa sobom. Plaćanje lečenja ili odlazak kod privatnih doktora sigurno ne bi mogli da priušte u inostranstvu. Osim toga, jedna od najskupljih stavki za sve koji odu da rade na zapad jesu stanarine, što nije slučaj kod nas. Teško je steći takvu nekretninu, zakoni to ograničavaju strancu, cene i porezi su izuzetno visoki. Zato ekonomski migranti mahom žive u iznajmljenim stanovima, koji su jeftiniji i na lošijim lokacijama. Hrana i kuće potrepštine obično su pristupačni domaćim građanima u stranim državama, dok naši kupuju namirnice na akciji i spremaju ručak kod kuće. Odlazak u restoran je luksuz.

- U svakom slučaju, može se reći da su svojim zaradama, slanjem deviznih doznaka u zemlju znatno doprineli njenom razvoju i napretku - ističe dr Novaković. - Sa jedne strane, svojim odlaskom smanjivali su nezaposlenost u zemlji, a sa druge, sredstvima koja su slali i ulaganjem u sopstveno domaćinstvo podizali su kvalitet standarda življenja. Ta sredstva su i danas značajna za Srbiju, iako su znatno manja nego u prvim decenijama ekonomske migracije.

NIJE IDEALNO U TUĐINI

U SVIM zapadnim zemljama produžio se radni vek i pooštreni su uslovi za penzionisanje. Dr Nada Novaković kaže da oni koji su otišli kasnije iz zemlje sve teže mogu da naprave kontinuiranu radnu karijeru i steknu starosnu penziju.

- Osim toga, socijalna politika i u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama poslednjih decenija je izmenjena, sa nižim pravima građana i sredstvima namenjenih tome. Naravno, opao je i životni standard radničke i srednje klase u svetu, pa su njihovi realni prihodi stagnirali. Penzioneri su svakako među najugroženijim socijalnim grupama.