SPORENJE ZBOG ŽRTAVA ISPOD "BELOG DVORA": Obeležavanje 80. godišnjice nacističkog streljanja civila u Kraljevu u Senci previranja oko programa

Godišnjica ovog stravičnog zločina u gradu na Ibru se svake godine obeležava nizom prigodnih manifestacija, a centralna je 14. oktobra na Groblju streljanih gde se uobičajeno izvodi i poetsko-scenski program. Tako je trebalo da bude i ove godine, ali "šumovi" između pisca dramskog predloška za scensko izvođenje dr Dragana Hamovića i Odbora za obeležavanje prete da bace senku na ovu, za kolektivno pamćenje Srba, važnu godišnjicu i komemoraciju.

Pripreme su, naime, počele još u januaru kada je Grad književniku dr Draganu Hamoviću, naučnom savetniku beogradskog Instituta za književnost i umetnost, poverio da napiše dramski predložak za scenski program. Po prihvatanju poeme "Prisutni građani", letos se krenulo i u adaptaciju teksta i pripremu za izvođenje. Juče se, međutim, iz Hamovićevog otvorenog pisma javnosti, saznalo da su njegov tekst nadležni sada odbacili, zbog kako veruje dela poeme pod naslovom "Tajna kraljevačkog Belog dvora". Ona govori o stradanju nevinih Kraljevčana koje su posle oslobođenja ubili komunisti.

- Poemu "Prisutni građani" napisao sam kao predložak za dramsko izvođenje na kraljevačkom stratištu. Narudžbinu pomoćnika gradonačenika, pesnika Miloša Milišića, prihvatio sam rado i bezuslovno, jer sam od ranije pisao o toj velikoj, teškoj, ali i dovoljno ličnoj temi. Osnovna autorska namera bila je da masovno streljanje ne posmatram kao izolovani događaj, nego da ga povežem sa drugim strašnim tragovima okupacije i građanskog rata u našoj zemlji i razdora među našim narodom. Tekst sam, u osnovi završen, sredinom aprila poslao naručiocu i tada je prihvaćen bez primedaba. Zatim, rukopis je predat reditelju na scensku adaptaciju, sa kojom sam se saglasio, uz manje korekcije - navodi Hamović.

On u pismu dodaje i da je "krajem juna, autor adaptacije, u prisustvu naručioca teksta, izrekao blagu rezervu prema mogućim reakcijama na stihove čiji je predložak svedočenje poratnog šefa Ozne za Kraljevo Ratka Draževića". Ostareli revolucionar je, naime, pred svoj životni kraj, javno priznao da je u podrumu stare zgrade u Kraljevu, u Ulici cara Dušana ostala ručnim bombama zatrpana gomila leševa, većinom nevinih ljudi i da je na tom mestu docnije podignuta višespratnica".

- A u toj novogradnji, na tom mestu, živeo sam četvrt veka. Okidač za nastanak pesme "Tajna kraljevačkog Belog dvora", ugrađene u poemu "Prisutni građani", bio je upravo komentar pomenutog aktera likvidacije: "Dan-danas u toj zgradi živi 500-600 ljudi, a niko ne zna koliko je nevinih, iskrenih demokrata, ugrađeno u njene temelje, samo zato što nisu bili po ukusu nas komunista...". Ni ja to nisam znao, sve do čitanja dokumenata i svedočenja u monografiji "Vreme zla u kraljevačkom kraju 1941. i posle oslobođenja 1944. godine", istoričara Dragana Draškovića. Otad se naprosto nisam mogao oglušiti o te mučne fakte iz šireg konteksta teme kraljevačkog stradanja u Drugom svetskom ratu, čija se prva i najcrnja epizoda zbila sredinom oktobra 1941. godine. Objasnio sam da je tematika zločina "U ime naroda" poslednjih decenija predmet ozbiljnih istraživanja. Razmere revolucionarnog terora, za vreme i posle Drugog svetskog rata, više niko ozbiljan i čestit ne dovodi u pitanje. Očito, objašnjenja nisu vredela - navodi Hamović.

Pored svega toga, tvrdi Hamović, "aktuelni politički činioci Kraljeva, krajem jula, odlučuju da se ovi stihovi cenzurišu, da ne smetaju i ne izazivaju, prema rečima mojih sagovornika, reakcije Subnora i levih koalicionih partnera".

O Hamovićevim tvrdnjama u otvorenom pismu javnosti, Miloš Milišić, pomoćnik gradonačelnika za kulturne manifestacije i predsednik Odbora za obeležavanje 80. godišnjice streljanja u Kraljevu, kaže:

- Visoko ceneći književno delo Dragana Hamovića, zamolio sam ga da napiše poemu o streljanju u Kraljevu oktobra 1941. godine, čiju osamdesetogodišnjicu ove godine obeležavamo. Van svake sumnje, on je to uradio na sebi svojstvenom stvaralačkom nivou i, kako je i sam naveo, "Kraljevačko pozorište" je, sredinom leta, krenulo u adaptaciju teksta i pripremu za izvođenje na stratištu, na kojem su, prema najnovijim istraživanjima, vojnici Vermahta zverski ubili oko 2.200 nedužnih ljudi. Namera nam je bila i da se tim povodom napiše i origalno muzičko delo. Lokalna samouprava je obezbedila novac da se Hamovićeva poema otkupi i da Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" štampa ovo delo. Zbog pijeteta prema nevinim žrtvama i godišnjici najvažnijeg i najstrašnijeg datuma u istoriji Kraljeva, o (mogućim) reakcijama pojedinih stranaka i udruženja, u ovom trenutku ne mogu, a i ne želim, da govorim.

Povodom odbacivanja Hamovićevog dela kao predloška za izvođenje na predstojećoj komemoraciji, istoričar Dragan Drašković, autor monografije "Vreme zla u kraljevačkom kraju 1941. i posle oslobođenja 1944. godine" u kojoj spominje i zločin u podrumu zgrade u Cara Dušana, za "Novosti" kaže:

- Nažalost, još se nismo oslobodili stega koje su nam nametnute u vreme komunizma. Uvek se čeka neki povod, a čekajući ga idemo u sferu zaborava. U komunističko doba ti zločini su prikrivani pod velom državne tajne. Kao da i danas taj veo nije skinut. Malo je poznato da je 1945. zabranjeno da se ta mesta stradanja obeleže. Strahovalo se da ne postanu svetilišta oko kojih će se narod okupljati.

SUBNOR: NISMO OBAVEŠTENI

PREDSEDNIK Subnora, general-major Vidosav Kovačević kaže da još nisu dobili poziv za obeležavanje osamdesete godišnjice nacističkog streljanja talaca u Kraljevu. O sporu oko poeme "Prisutni građani" Dragana Hamovića, kako kaže za "Novosti", niko ga nije obavestio.

- Niko nas iz našeg ogranka u Kraljevu nije obavestio da postoje problemi u vezi sa pripremom programa - kaže Kovačević.

- Do sada nikad nije bilo problema, ne verujem da će ih biti i ovog puta. Razgovaraćemo sa članovima našeg ogranka u Kraljevu, kao i sa predstavnicima gradske vlasti i pokušati da pronađemo najbolje rešenje za čin obeležavanja. Tek kad sve proučimo, odlučićemo šta ćemo da radimo.

MESTA UTVRDILA DRŽAVNA KOMISIJA

GOVORIMO o onome što se desilo pre mnogo godina i nije jasno otkud taj odnos, kao da mi danas treba da zaboravimo da su u ime revolocije, ili kako su oni govorili slobode, stradali mnogi nedužni ljudi. Takve stvari bi trebalo da budu nesporne, jer govorimo o faktima koji su se zaista desili. Nesumnjivo je da su se u Kraljevu i okolini dešavala ubistva na više lokacija, ne samo u centru. Svako mesto u Srbiji ima nekoliko takvih lokacija i to je državna komisija utvrdila. Postoji više hiljada ljudi koji su stradali na necivilizovan način - kaže, za "Novosti", istoričar Srđan Cvetković i podseća da je Hamović poemu napisao na osnovu svedočenja jednog aktera i ono je potvrđeno u mnogim dokumentima.