ISTORIJSKI DODATAK - „VOJVOĐANI“ NA DALJINSKI UPRAVLJAČ: Dr Branislav Ristivojević, poslanik u APV i dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Štaviše, ovaj iskusni pravnik i političar koji je sa članovima poslaničke grupe DSS izdejstvovao da Ustavni sud Srbije 2012. godine vrati na doradu Statut koji je zapravo bio „ustav na mala vrata“, a omogućavao je pokrajini nadležnosti koje su je udaljavale od matice Srbije, inicijativu o „vojvođanskoj naciji“ stavlja u kontekst aktuelnog Inckovog zakona u BiH kojim se kažnjava ratni zločin,zatim probleme u Crnoj Gori u vezi sa hirotonisanjem mitropolita SPC Joanikija, povećan broj napada na Srbe i njihovu decu na Kosovu i Metohiji…

- Čini mi se da se svetski kreatori naših života, kako ova kovid-kriza ipak lagano kreće silaznom putanjom, a neproglašeno vanredno stanje u celom svetu lagano nestaje, vraćaju se svojim izvornim ciljevima.Nesporno je da oni nas, ovako ili onako, žele da privole da se sami saglasimo sa nezavisnošću Kosova. Jedan od načina je da se otvori više frontova i da se Srbiji u tim pregovorima, pobočnim političkim akcijama, oteža položaj i da se sami saglasimo sa samoproglašenom nezavisnošću KiM - ističe Ristivojević.

* Ne mislite, dakle, da je navedenim „otvorenim pitanjima“ slučajno pridodato još jedno?

- Ljude koji su sada nosioci inicijative o „vojvođanskoj naciji“ doživljavam kao Vojvođane na daljinski upravljač. Jer, Nenad Čanak je Vojvođanin po profesiji, a ne po poreklu ni po opredeljenju. On je Vojvođanin kada mu to odgovara ili kada oni koji njime upravljaju, to od njega traže. Kako je moguće da je njegova stranka već drugi mandat u lokalnoj vlasti sa SNS u Novom Sadu gde je dobio kao nagradu upravljanje nekim javnim preduzećima i da se sve to vreme nije nijednom setio da bude „Vojvođanin“.Onda se, odjednom, posle svoje nedavne tzv. diplomatske turneje po regionu priseti da je autonomaš i traži vojvođansku naciju na idućem popisu.

* Da li bi na predstojećim izborima ova inicijativa o pokušaju nametanja „vojvođanske nacije“ mogla da poveća šansu autonomaških partija da lakše pređu cenzus?

- Ne verujem u to. Tim svojim ponašanjem autonomaška opcija je samu sebe kompromitovala jer njihovi birači ili oni koji bi se, eventualno, na popisu izjasnili kao „Vojvođani“ razočarani su kada vide takvo nedosledno ponašanje.Ne glasaju oni za te stranke da bi posle izbora dobili jedno ili dva gradska preduzeća na rukovođenje. Ta opcija je već duži niz godina prilično slaba i prilično tavori. Sve dok se ovakvi političari na daljinski upravljač, na ovaj način bave tom autonomaškom opcijom, to je za Srbiju čak i dobro.

* Ipak, na popisu 2011.godine ukupno 17.558 ljudi izrazilo je svoju nacionalnu pripadnost u rubrici „ostali“ dok inicijatori „vojvođanske nacije“ tvrde da se njih 20.000 izjasnilo kao „Vojvođani/ke“?

- Naš Ustav garantuje slobodu mišljenja i savesti, svako može da se izjasni onako kako se oseća.Imate ljude koji vole da se izjašnjavaju kao Eskimi, Jogi letači, Džedaj vitezovi...Svako može da izrazi svoje opredeljenje, ali ne treba to nikom da nameće.

* Očekujete li da će inicijativa o „vojvođanskoj naciji“ uz razumevanje ministarke Čomić dopreti do tačke da se tim povodom izmeni zakon o popisu?

- Ne verujem da će zbog ove inicijative biti menjan zakon o popisu, ali očekujem da se neko iz Vlade Srbije oglasi tim povodom, recimo predsednica Brnabić koja ju je izabrala.

* Kako tumačite ocenu iz autonomaškog tabora da bi podizanje spomenika nastajanju Vojvodine u Novom Sadu bilo nametanje Vojvodini srpskog karaktera „što ona nikada nije bila“?

- To se može tumačiti samo kao zamena teza. Svako ko je makar povremeno listao istoriju iz tog perioda zna da su Srbi u Sremskim Karlovcima na Majskoj skupštini 1848. proglasili „Vojvodstvo Srbiju“, odnosno „Srpsku Vojvodovinu.“ Regionalni identitet nikada nije bio zamišljen kao zamena srpskom identitetu. U momentu prisajedinjenja Srbiji delova Austrougarske, bili smo relativna većina,predstavljali smo trećinu stanovništva na tom prostoru koji se danas zove Vojvodina. Čak ni 1918.godine advokatu Dudi Boškoviću iz Pančeva koji je vodio autonomašku opciju na prvim izborima posle Prvog svetskog rata nije padalo na pamet da sebe zove Vojvođaninom u nacionalnom smislu.

* Da li je komunistička ideologija najviše zaslužna za podsticanje veštačkog vojvođanskog nacionalnog identiteta?

- Na Kongresu KPJ u Drezdenu bilo je, između ostalog, zacrtano da Srbiju, ne samo kao zemlju već i kao nacionalni korpus, treba razbiti stvaranjem ili nadogradnjom regionalnih identiteta u nacije.Taj model, videli smo, uspeo je u Crnoj Gori i sada imate tamo blizu 40 odsto ljudi koji sebe nacionalno doživljavaju kao Crnogorce.

* Očekujete li i inicijativu iz autonomaških redova za stvaranjem „vojvođanskog jezika“?

- Još devedesetih, dok sam bio student, Mile Isakov je izdavao list koji se, mislim, zvao „Mali autonomaš“. Tu su objavljivane vesti iz njihovog političkog života a poslednja stranica bila je posvećena fotomontažama tipa vojvođanska armija u mirovnoj misiji u Angoli, zatim rečnik vojvođanskog jezika u kojem su dominirali germanizmi. Vojvođanski jezik ne postoji, to znaju lingvisti, ali ne znači da se takva autonomaška inicijativa neće pojaviti.

* Kakva je moć lingvista ako ne budu ni konsultovani kao u slučaju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji takođe promoviše ministarka Čomić?

- Začuđen sam najpre da je gospođa Čomić izabrana na tako odgovorno ministarsko mesto. Poznajem je, neka se ne uvredi, ona je propali asistent sa Fakulteta prirodnih nauka u Novom Sadu. Kolega Orlović i ja smo zajedno dugo čitali taj zakon o rodnoj ravnopravnosti i zaključili smo da on za cilj ima uvođenje drugog službenog jezika u Srbiji. U razgovoru sa kolegama kojima je jezikoslovlje uža struka, došli smo do takvog zaključka. Svrha jezika je pouzdana, nedvosmislena i jasna komunikacija,a ovo je anti jezik u odnosu ne samo na srpski nego na sve jezike. Iz ovoga ne može da se izrodi ni džedajski ,a ni vojvođanski jezik.