ISTORIJSKI DODATAK - NEKA CARSTVUJU SLOGA I LJUBAV, A NE NEVERA: Govor patrijarha Josifa Rajačića na Majskoj skupštini 1848. u Karlovcima
SLAVNI narode, mila po duhu čada, a po krvi braćo moja!
Narodni na zapadu evropejskom rodivši se pokret dopreo je već i do našeg blagoslovenoga i miloga naroda i otečestva.
Svi narodi traže svoja prirođena, obače izgubljena ili oteta prava, svi su se kao iz dubokoga sna probudili, speše, da! I streme se sa svom silom da izgubljeno nađu, a oteto otmu.
Prava svima narodima obšta jesu: narodnost, jezik, samostalnost, vera, zavičaj, sloboda misliti i misli svoje slovom ili pismom drugima saobštiti. Blažen je i preblažen narod koji je blaga ova sačuvao, koji je nji stekao i koji ta mirno uživa.
Naprotiv, nesretan je i žalostan onaj narod koji se je tije dobara, ma kojim mu drago načinom lišio.
U KOJI red naroda, da li u red sretnije ili nesretnije, mili naš serbski narod spada mislim da nije teško pogoditi. Strašne i žalosti pune sudbe je ovaj hrabri, verni i za slobodu i veru Hristovu ne samo našega današnjeg otečestva, no i cele Evrope mnogozasluženi narod do dana današnjeg preterpio.
Je li mu pokretom sadašnjem Evrope svanulo i hoće li ga blagodatno sunce obšte evropske slobode ogrijati? Da li će i on svoja ona prava, koja se nikojim vremenom izbrisati ne dadu, po silnom duhu ovoga čudnog vremena opet pridobiti, opet posle tolikije stoletija uživati?
Hoće li i on u red, u dostojanstvo drugije naroda, braće i soseda svoji stati i vapiti: "Bože blagi! hvalu ti vozdajem da si meni sladku slobodu i sva čovečeska prava opet darovao?"
"I Serbin, dakle, mora sva svoja prirodna, političeska i verozakona prava, bila ona izgubljena ili oteta, natrag dobiti i uživati".
"ZATO otložite svaku strast, odbacite daleko ot sebe sve sebične interese, imajte pred očima samo slavu, čest i polzu narodnu, mislite da na vas gleda danas sav prosvešteni, sav slavenski svet, dopustite da rečem da vas gleda sveto pleme Nemanjića, Simeona, Save i Uroša, da vas prate oči Dušanove, Lazareve, Arsenija i Maksima, pomen`te se Miloš Obilića, složne braće devet Jugovića, al` i nevere Vuka Brankovića!!!
Neka carstvuje u sovetu vašemu sveta sloga, mudrost, pravda, ljubov i istina. Nek vas krepi sveta vera vaša, nek vas vodi premudrost božija!!! Ne naglite da što pre uradite čega bi se ili stiditi mogli ili što bi svetinji vašoj, cerkvi i narodnosti pagubu nanesti, slavu praotaca, slavu i čest narodnju pomračiti i obraz nam ocrniti moglo. Radite sve kao narod slavan, kao narod slobodan, kao narod pametan, zreo i mudar, kao narod hrabar, veran i serbske slave dostojan.