ISTORIJSKI DODATAK - IZDAJA PREDAKA I DUG POTOMCIMA: Šta se krije iza zahteva da se žitelji naše severne pokrajine opredeljuju kao Vojvođani
ODAKLE dolazimo, ko smo, kuda idemo, pitanja su koja, kao izmaglica, lebde nad rekom ljudske istorije. Svaki čovek i svaki narod, u svom civilizacijskom hodu, iznova i iznova mora da odgovara na pitanja na koja odgovora nema, izuzev u traženju odgovora.
Arhiva
Ko smo, odakle smo, kuda idemo? I šta je istorija, osim saznanja da više vidimo zato što stojimo na ramenima onih koji su živeli pre nas?
I gde počinje istorija, ako ne u svesti da ovaj svet nije naš jer smo ga pozajmili od predaka, i da ga dugujemo potomcima.
I onda naiđu neka vremena kada se oko nas pojave neke anonimne individue, baš kao kad posle poplava na površinu vode izbije sav otpad, bez istorije, vere, tradicije i svog jezika.
I oni , za koje u normalnom životu ni komšije iz susedne ulice nikada ne bi čuli, umesto traženja bilo kakvog odgovora „uče očeve kako se prave deca“ i počinju da nameću pravila ponašanja, mišljenja i življenja. Naveliko i naširoko izmišljaju, konstruišu, prepravljaju . Za njih ništa ne znači arhivska građa, zabeležena sećanja, memoari, tomovi i tomovi napisanih knjiga, crkve i manastiri, groblja, spomenici, tragovi vekovnog življenja Srba širom Vojvođanske ravnice.
Lepo kaže izreka, doskora pripisivana našem nobelovcu Ivu Andriću, „Dođu, tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!”. Već decenijama iz Novog Sada u Beograd stiže pitanje „Di su naši novci“.
Možda je sad trenutak za pitanje „Di su novci od 5. oktobra“. Podupirači iz sveta su odavno javno saopštili da su domaće promotere poduprli sa preko šezdeset miliona dolara.