PILOT JOVICA KOJI JE PREVEZAO IZBEGLICE IZ KABULA DO UKRAJINE: Mnogi žele da pobegnu, jedini način je avionom

Situacija u Kabulu se ne smiruje. Kako je izgledao dan kada je tamo sve počelo govori pilot Jovica Rajhl.

Gospodine Rajhl, Vi ste dva dana pre tog 15. avgusta doputovali u Kabul. Svaki put kada letite za Avganistan, donekle ste svesni da bi moglo da bude opasno. Ali, da li je ovog puta nešto ukazivalo na to da bi ta nedelja mogla da promeni sliku koja traje dve decenije u Avganistanu?

- Potpuno je sve bilo normalno, isto kao i mesecima ranije. Do samog 15. avgusta nije bilo nikakvih posebnih procedura, s tim što se to jako brzo desilo. Ni sami Avganistanci u Kabulu nisu znali.

Gde ste vi bili kada ste dobili vest da su talibani zauzeli Vladu?

- Ja sam tog jutra 15. avgusta na poziv šefa pilota, koji je Avganistanac, otišao u firmu, u operativni centar, na razgovor, da bismo preleteli sledećeg dana, 16. avgusta u večernjim satima, da preletimo, odnosno da prebaziramo avione van Avganistana. Ja sam došao sa jednom namerom ujutru, nisam bio u uniformi, bio sam civilno obučen. Tako da je oko 15 sati već napravljen spisak avganistanskih građana da se prebazira avion, da se preleti s njim. 77 putnika je bilo.

Kakva je bila atmosfera kada ste krenuli ka avionu i kada je trebalo da poletite?

- Niko nije bio tamo, niti pripadnici bezbednosti, niti policija, niti bilo ko. Odjednom, posle nepunih 2, 3 minuta, masa ljudi je nagrnula sa obe strane. Negde su probili. Nisu normalnim putem, da li su preskakali zidine, ali je masa ljudi bila. Svako je hteo da uđe u avion.

Kako ste se kroz tu masu domogli do aviona?

- Svi su se penjali na avion, a mi smo iza aviona polako prošli i otišli u pravcu našeg aviona. Imali smo sreće samo što niko nije krenuo za nama. Nikada nismo palili svetlo da ne bismo bili vidljivi za nekoga ko bi možda pucao na avion. Tako da smo startovali motore i neprimetno smo stigli do poletne staze, ali bez ikakve dozvole. Mene je jedino bilo najviše strah da ne krene ta masa prema nama, prema avionu, jer ne bismo mogli da se pomerimo sa te pozicije.

Vi ste u tome uspeli, avion je prvo sleteo po gorivo, a zatim u Kijev, pa ste došli u Skoplje. Prošlo je dve nedelje, kako vam sada izgledaju dešavanja na istom tom aerodromu u Kabulu?

- Narod u Avganistanu se jako plaši od novog režima, jer bi mnoga prava bila uskraćena. Tako da svako traži neki izlaz, pošto je takva planinska zemlja, cela sa pustinjama i planinama, jedini put je avion. Kada sam posle vratio film, svakako je stres, jer to je situacija gde je neko iskustvo koje nikom ne bih želeo da se desi.

(RTS)