OBNAVLJA SE SVETINJA NEZABORAVA I PRAŠTANJA: Počeli radovi u manastiru Jasenovac, nedaleko od stratišta

U kompleksu manastira su i mnogobrojni drugi objekti, među njima i zgrada nekadašnje srpske škole, koja se tu nalazila od kraja 19. veka, a u čiju obnovu se uključila Republika Srpska.

- Veliki posao nam tek predstoji - kaže za "Novosti" vladika pakračko-slavonski Jovan, čijoj eparhiji pripada i Jasenovac. - Crkva nije porušena, ali nije ni obnavljana. Da bi ponovo zasijala starim sjajem, neophodno je da se zameni krov, obnovi fasada, uradi drenaža... Teško je u ovom trenutku proceniti koliko će da košta obnova. Oštećenja su velika, godinama se ništa nije radilo.

Ako sve bude teklo po planu, rekonstrukcija će biti gotova do praznika Svetih novomučenika jasenovačkih, 13. septembra sledeće godine, kada je planirano osveštanje obnovljene svetinje.

- Ovo je jedno od najsimboličnijih i najvažnijih mesta za srpski narod - govori nam otac Jovan. - Crkva je sagrađena 1984. godine na temeljima starog hrama koji je bio prva žrtva logora u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata.

Na mestu gde se danas nalazi Crkva Svetog Jovana Preteče pravoslavni Srbi su još 1775. sagradili monumentalan hram, koji je razoren na početku Drugog svetskog rata.

- Prvi zatočenici Jasenovca dobili su naređenje da sruše tu crkvu - kaže vladika. - Tek početkom sedamdesetih godina dobijena je dozvola za obnovu ovog hrama. Nova crkva je, nažalost, bila mnogo manja nego stara.

Bogomolja, osveštana 2. septembra 1984. godine, postala je, ipak, mesto preporoda srpskog naroda iz Krajine - od Korduna, Like, Banije.

- Obnovljeni hram osveštao je patrijarh German - kaže vladika Jovan. - Tada je izrekao one divne i strašne reči: "Praštati moramo, zaboravljati ne smemo." U tom smislu ovo mesto ima simbolički značaj.

Tokom građanskog rata devedesetih Crkva Svetog Jovana Preteče je oštećena. Prvi put 1991, a potom je u maju 1995. godine, tokom operacije "Bljesak", oskrnavljena i opustošena.

- Hram je oštećen u poslednjem ratu i ima ogromne rane od granata, ali nije srušen - priča vladika. - Kakvi god da su bili oni što su je gađali, ipak nisu imali dovoljno hrabrosti, bezobrazluka i mržnje da je unište. Uzimajući u obzir veliki značaj i svetinju koju za srpski narod predstavlja Jasenovac, episkop Sava je, 2000. godine, kompleks parohijske Crkve Rođenja Svetog Jovana Krstitelja proglasio manastirom.

Manastir je naročito oživeo kada su pre pet godina došle tri monahinje iz manastira Beška na Skadarskom jezeru...

- Želimo da jednog dana ovde bude memorijalni centar u spomen svih mučenika jasenovačkih - kaže vladika Jovan.

Sve što se poslednjih godina radi u manastiru Jasenovac kao da je ostvarenje zaveštanja vladike Nikolaja. Saznavši za monstruozna stradanja naroda u jasenovačkom paklu, vladika Nikolaj je napisao: "Želeo bih da se u Jasenovcu, ili bilo gde u Srbiji, podigne Hram praštanja, u spomen svih na pravdi Boga pobijenih žrtava, i spomen oproštaja krvnicima za zločine koje počiniše."

- U Beogradu nema nijedne table na kojoj piše "Jasenovac" - primetio je vladika Jovan. - Često se pitam šta bi se dogodilo kada bi u posetu Srbiji došao, na primer, predsednik Burundija koji je čuo za stradanje u Jasenovcu i doneo venac od cveća. Gde bi ga položio? Nigde, jer nema gde. Toliko se mari za jasenovačke žrtve i zato je važno da na samom stratištu imamo dostojan hram.

PATRIJARH 13. SEPTEMBRA U JASENOVCU

EPARHIJA pakračko-slavonska saopštila je juče da će patrijarh Porfirije, služiti Svetu arhijerejsku liturgiju u Crkvi rođenja Svetog Jovana Preteče u Jasenovcu, 13. septembra. Tog datuma Srpska pravoslavna crkva obavlja pomen na Svete novomučenike jasenovačke. Njegovoj svetosti će, kako je najavljeno, sasluživati arhijereji SPC i drugih sestrinskih pravoslavnih crkava. Sveti arhijerejski sabor SPC je 16. aprila 2010., zvanično kanonizovao Svete novomučenike jasenovačke, a za datum obeležavanja uspomene na njihovo stradanje odredio je 31. avgust po julijanskom, odnosno 13. septembar po gregorijanskom kalendaru.

"ČUDNI" PROJEKTI MOSTA PREKO SAVE

CRKVA u Jasenovcu je rađena po projektu arhitekte Dragomira Tadića. U to vreme, međutim, sačinjen je i projekat za most preko reke Save koji je "slučajno" trebalo da pređe baš preko parohijskog doma, a stub mosta je trebalo da bude baš na prostoru bivše crkve. Upornošću episkopa Emilijana ova odluka je izmenjena i hram je počeo da se gradi na Ivanjdan 1973. godine. Tadašnje vlasti, međutim, uspevaju da oteraju majstore sa gradilišta i tek 1982. godine dolaskom mitropolita zagrebačkog Jovana (Pavlovića) radovi bivaju nastavljeni.