ZAŠTITA ĆIRILICE MORA BITI BEZUSLOVNA: Nacrt zakona zaštiti jezika i pisma naišao na odobravanje, lingvisti upozoravaju na zamke
OD 15. septembra, za kada je najavljeno usvajanje zakonskog predloga o zaštiti ćirilice, država će konačno početi da brine o nacionalnom pismu i jeziku.
U predlogu koji treba da usvoje parlamenti Srbije i Republike Srpske, na Dan srpskog jedinstva, navedeno je da su svi državni i lokalni organi, javna preduzeća, škole i fakulteti i druge javne institucije u obavezi da upotrebljavaju srpski jezik i pismo. Na ćirilici će morati da budu ispisani i nazivi sedišta, delatnosti, računi, fakture, potvrde, a za nepoštovanje zakona predviđene su i kazne do pola miliona dinara.
Lingvisti, uz zamerku što struka nije konsultovana, pozdravljaju najavu da će zakon konačno biti donet. Ističu da je kao podloga za ovaj predlog poslužio predlog koji je odbačen, a koji je uradilo Ministarstvo kulture u saradnji sa strukom.
Međutim, upozoravaju na neke "opasnosti".
- Da bi zaista ovaj nacrt zakona bio zakon, neophodno je da on ne bude "uslovljen" Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama, da ima svoje obavezujuće odluke čiju primenu ne mogu sprečavati odredbe tog drugog zakona - naglašava za "Novosti" prof. dr Miloš Kovačević.
- Da bi ovo bio zakon, a ne privid ili maska zakona, neophodno je u njemu ukinuti pozivanja na navedeni zakon. Bez toga, biće samo mrtvo slovo na papiru, deklarativna, a ne stvarna zaštita srpskog jezika i ćirilice.
Prof. Kovačević ističe da, kada se površinski gleda, Nacrt u suštini obezbeđuje mnogo bolji status srpskog jezika i ćirilice nego važeći Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, ali samo površinski, jer je njemu i dalje nadređen važeći Zakon o službenoj upotrebi.
- To se navodi u trećem članu zakona, kojim se "propisuje" obavezna upotreba srpskog jezika i ćiriličkog pisma. Naime, u tom članu dva puta se ova upotreba uslovljava propisima Zakona o jeziku i pismu - analizira prof. Kovačević.
- Ako je taj Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama nadređen ovome Nacrtu zakona i zakonima u oblasti obrazovanja, na koje se ovaj Nacrt zakona poziva propisujući upotrebu srpskog jezika i ćirilice u obrazovnom sistemu - jasno je da ništa iz ovoga Nacrta zakona nije moguće primeniti u praksi, jer to sprečavaju odredbe nadređenog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.
ULOGA NAŠEG LISTA U borbi za OČUVANje NACIONALNOG PISMA
"NOVOSTIMA" pitanja identiteta ispred TIRAŽA
NAJAVLjENO usvajanje zakona kojim se štiti ćirilica predstavlja i pobedu "Večernjih novosti". Naš list je uporno pisao o nasušnoj potrebi da se naše nacionalno pismo i zakonski zaštiti.
Uprkos tome što to nije bila tema "koja prodaje novine i diže tiraž", nismo odustajali i godinama smo pratili neizvesnu sudbinu kako propisa kojim bi se zaštitila ćirilica tako i same ćirilice koja je, upozoravali smo, pred izumiranjem.
"Večernje novosti" su uporno pitale zašto predlog zakona, koji je još 2017. urađen u saradnji Ministarstva kulture i Odbora za standardizaciju srpskog jezika - godinama čami i fioci. Najpoznatiji lingvisti preko "Večernjih novosti" su upozoravali da možda nekome sa strane ne odgovara da se naše nacionalno pismo zaštiti i pitali - Da li je tačno da se sa ćirilicom ne može u EU?...
Pokrenuli smo i akciju u kojoj su učestvovali najpoznatiji intelektualci. Počevši od 2. marta, svakog utorka u našem "Kulturnom dodatku" oglašavali su se vodeći srpski lingvisti, pisci, profesori, akademici... Svoj sud dali su, između ostalih: Dragan Hamović, Matija Bećković, Miro Vuksanović, Milovan Danojlić, Goran Petrović, Miloš Kovačević, Sreto Tanasić, Aleksandar Jovanović, Petar Pijanović, Mihailo Šćepanović, Rajna Dragićević, Veljko Brborić, Aleksandar Milanović, Dragan Lakićević, Zoran Avramović, Ranko Pavlović...
Na našu upornost, odgovorio je Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Srbije i početkom aprila saopštio - predlog zakona je odbačen, nije dobar i treba pisati novi.
Otišli su i korak dalje pa naveli da nam zakon koji će štiti nacionalno pismo nije ni potreban, već da je za to dovoljna i stategija kulture.
To nas nije pokolebalo. Naprotiv. Nastavili smo uporno da zahtevamo da država zaštiti ćirilicu jer ona bez toga - neće preživeti.
I predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić ističe da je za ovaj Nacrt kao predložak poslužio predlog koji je bilo uradilo Ministarstvo kulture uz učešće predstavnika Odbora.
- Pošto je na tome zakonu rađeno vrlo ozbiljno i temeljito, uz učešće države i jezičke struke, što je i logično, sve što je iz tog predloga uzeto sigurno je na dobrobit srpskog jezika i kulture. Nadam se da najznačajnije odredbe nisu bitno menjane u cilju slabljenja moći i dometa samog zakona - ističe Tanasić.
U praksi, privatna pravna lica i preduzetnici, koji se opredele da koriste ćirilicu u poslovanju, od države će dobiti određene olakšice. Ta praksa već postoji u Beogradu, gde su gradske vlasti pre tri godine usvojile odluku da svi zakupci koji koriste gradski poslovni prostor imaju popust na zakup ako u natpisima koriste ćirilicu. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić kaže da tu pogodnost koristi oko 2.200 različitih zakupaca.
- To pokazuje koliko su takve mere važne. Ne kažem da svi oni ne bi koristili ćirilicu, ali su neki od njih sigurno bili i time motivisani - rekao je Vesić.
- Predlog predsednika Vučića da se usvoji zakon, sistemski će urediti način zaštite ćirilice koji Grad Beograd u potpunosti podržava.
SAVET ĆE PRATITI PRIMENU
U ZAKONSKOM predlogu navedeno je i da Vlada Srbije osniva Savet za srpski jezik, koji prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog pisma i daje preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Savet se obrazuje na predlog Ministarstva kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se utvrđuju i njegovi zadaci i sastav.