AMBROZIJA JE U PIKU: Kako da ublažite simptome alergiije

Rukovodilac monitoringa alergenog polena Agencije za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović, objasnila je za medije da je moguće da simptome alergije osete i oni koji nikada nisu imali taj problem, ali i koji period dana je najkritičniji.

- Ako je granična vrednost 30 čestica po metru kubnom, a zastupljeno je recimo 860, koliko je bilo 2019. godine, jasno je da će se alergija javiti i kod osoba koje ranije nisu imale te probleme - kaže Mitrovićeva.

Urbana sredina sa svojim zagađenjima iz vazuha vezuje čestice polena, pa je tu situacija još dramatičnija, način života, način ishrane, stres, to sve može biti okidač za alergije.

Hajdemo u planine, jer tamo nema ambrozije

- Pljuskovi, kiše obaraju vrednosti polena u vazduhu i svih drugih nečistoća, pa tad alergične osobe mogu malo da predahnu. Nije isto kada ste alergenima izloženi pet ili 20 dana - napomenula je Mitrovićeva.

Ona savetuje da se koliko možemo izmestimo sa destinacija gde ima ambrozije. Kako navodi, to su planine iznad 500 metara nadmosrske visine, jer se tamo korov nije toliko adaptirao i raširio.

Mirjana Mitrović je izdvojila - Prethodnih godina se Zlatobor pokazao kao najpogodniji, ali i Soko banja. Salinitet obara vrednosti polena, pa je idealno ko može da u ovom periodu ode na more.

Kako izbeći najveću koncentraciju polena?

Najveća koncentracija polena je u pre podnevnim časovima. Velike vrućine malo uspore širenje polena, pa se najviše širi ujutru kada je svežije.

- Ne treba izlaziti u prirodu tokom pre podneva. Nakon izlaska treba oprati kosu, svu garderobu, menjati posteljinu. Poželjno je biti u klimatizovanim prostorijama, ne luftirati ujutru, već u popodnevnim časovima, jer je tad manje polena prisutno. Ne sušiti veš napolju, jer on pokupi najviše čestica - savetuje Mitrovićeva, napominjući da i sama ima problem sa alergijom.

Objasnila je i da okolini Beograda najviše ambrozije ima u Obrenovcu, Lazarevcu i Mladenovcu. Polen leti 100 kilometara od mesta izvora, tako da taj polen iz okoline stiže i u centar Beograda. Napomenula je i da je jako mnogo u Surčinu i Batajnici, jer je najzastupljenija na obalama Save i Dunava.

- Odgovornost je na svakom od nas pojedinačno. Nije dovolno da se pokose javne površine, parkovi, neophodno je u domaćinstvima i na njivama da se kosi i treba biti uporan, jer ona ponovo raste. Najvažnije je da to bude pre cvetanja, jer ukoliko sad počnemo sa tretiranjem, samo će se još više raspršiti u vazuhu - apeluje Mitrovićeva.

(Blic)