PREŽIVELA JE USTAŠKU JAMU, CEO ŽIVOT NOSILA OŽILJKE: Preminula Boja Lalić, svedok masakra kod Livna 1941. godine (FOTO)
OTIŠLA je Božana Boja Lalić, udato Radeta, poslednja od 14 koji su preživeli krvavi ustaški pir na Ognjenu Mariju 1941. kada je u jamu Ravni Dolac kod Livna bačeno 218 živih Srba. Usnula je u ponedeljak, u 92. godini, u Velikom Guberu, a sahrana je sutra u 13 časova na Srpskom pravoslavnom groblju u ovom livanjskom selu.
Foto: B. Simonović
- Boja je preminula 23. avgusta, oko 19.30, u svojoj kući u Velikom Guberu kod Livna - potvrdila je za "Novosti" Vjerica Radeta, Bojina bliska rođaka. - Zdravlje joj je tokom poslednje decenije bilo narušeno, a poslednjih pet godina izuzetno teško. Sve to vreme o njoj je brinula njena ćerka jedinica Jordanka. Do večne kuće na groblju u Guberu, Boja će biti ispraćena danas u 13 časova, gde će biti sahranjena u porodičnu grobnicu gde počiva i njen suprug, moj stric Ljubo, koji je preminuo krajem osamdesetih. Foto: B. Simonović
OSTALA NA OGNjIŠTU I DEVEDESETIH
ZA vreme građanskog rata devedesetih, hrabra Boja je sve vreme sama živela u svojoj kući u Guberu. Ognjište nije htela da napusti ni kada su potomci onih koji su je mučili i bacali u jamu opet zveckali oružjem. I za veliko čudo, nisu ponovo digli ruku na nju.
Jeziv zločin u kojem su ustaše, 30. jula 1941, u jamu Ravni Dolac, duboku 48 metara, bacile 218 živih Srba - žena i nejači iz porodica Bačković, Bošković, Gligić, Erceg, Lalić, Kozomora, Stojić, Vulić, preživelo je njih 14, jedan dečak i 13 žena. Među njima i tada dvanaestogodišnja Boja. Bez hrane i samo zahvaljujući kapima vode, uspeli su da u jami prežive 42 dana. Tada su čobani čuli njihovo dozivanje, a izvukle su ih komšije Hrvati koji u zlodelu nisu učestvovali. Posmrtni ostaci u jami umorenih, izneti su tek posle pola veka, 9. juna 1991, i pohranjeni su u kripti spomen-kapele posvećene Ognjenoj Mariji u porti crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Livnu. Foto: Privatna arhiva
U potresnoj ispovesti Budi Simonoviću za knjigu "Ognjena Marija Livanjska", Boja je ispričala sve detalje strašnog zločina od kojeg se dugo oporavljala. Pridigla se tek u januaru 1942. godine:
- I, aj, aj, tako neđe do iza Božića. Ja počeg pomalo da se opirem na noge. Sve me Blagoje strinin, vazda mu blago u dom, uzme pa me vodi, ko malo dite. I eto, za muku moju, ja pretekog, a i danas ne znam kako. Nekakva sila presudila da mi bude vika, a kome je vika tome je i lika. Foto: Privatna arhiva
Život je tekao dalje, udala se i rodila ćerku, ali ravno 80 godina i 24 dana nosila je Boja ožiljke od ustaških rana na telu, a za one u duši koje nikad ne zacele, samo je ona znala.