ISTORIJSKI DODATAK - KLACKALICA IZMEĐU SLOBODE I REPRESIJE: Partijska država nije uspevala da zabranama zaustavi nagon za slobodom
PROŠLONEDELjNI i ovaj „Istorijski dodatak“ uverljivo potvrđuju koliko je u Srbiji i Jugoslaviji bila dramatična borba za širenje polja slobode misli, stvaralaštva u svim domenima – od umetnosti do nauke, u svim medijima – od štampe do televizije, u izdavačkoj delatnosti – od knjiga, preko časopisa do drugih periodičnih publikacija.
Arhiva
Tokom prvih poratnih godina i docnije, ova borba, na pojedinačnom i kolektivnom planu, značila je prvenstveno sukob sa dogmatki okoštalim, ideološki skučenim i nadziranim svetom kulture.
Partijska vlast je nastojala da nametne obrasce koji sputavaju slobodni ljudski duh, različitim instrumentima represije – od zabrana, preko cenzure, do sudskih progona i zatvora. Vlast je nastojala da sputa i gasi plamen slobodnog, neomeđenog stvaralaštva, da to stvaralaštvo potčinjava sebi i da ga pretvori u sluškinju nedodirljive državno–partijske, birokratske nomenklature.
Gušenje umetničkih sloboda i stvaralaštva u Srbiji, ma koliko bilo arbitrarno, diktirano različitim dnevnopolitičkim interesima, odvijalo se i unutar određenog normativnog okvira, u kome su poseban značaj imali tzv. verbalni delikt i delikt mišljenja, kao inkriminacije sadržane u Krivičnom zakonu.
Česte su bile i optužbe za širenje lažnih vesti radi unošenja pometnje, za ugrožavanje javnog reda i mira, za rasturanje pornografskih sadržaja, za nacionalizam i šovinizam i slično.
Na tom poprištu dramatičnih sukoba osione vlasti i slobodnog duha, kao što se vidi iz objavljenih priloga, stege su popuštale, kreativni duh je nalazio načine da se iskaže, da u borbi za više slobode ne posustane, da pobeđuje u sve više bitaka, da bi na kraju odneo i nesumnjivu, konačnu pobedu nad duhom represije.
Mlađim naraštajima mnogi od slučajeva koji ilustruju iznete tvrdnje danas mogu delovati gotovo nestvarno, ponekad verovatno i banalno, pošto su odrastali u svetu digitalnih tehnologija i interneta. U tom svetu su gotovo neograničene mogućnosti razmene informacija i iskazivanja sopstvene kreativnosti.
Zato treba ukazati i na transformacije u tom svetu modernih tehnologija, u kome je zloduh represije, cenzure i zabrana poprimio nove forme i sadržaje. Nameću se svakojaka ograničenja i osmišljavaju različiti, sve brojniji mehanizmi kontrole koji bi trebalo da sputaju slobodni duh.
Dosadašnja, bogata istorijska iskustva, kako u svetu tako i kod nas, čini se da ipak omogućuju optimistički zaključak: slobodni duh će i iz tekuće, globalne borbe, izaći kao pobednik.