BLINDIRANIM KOLIMA SE PROBILI DO AERODROMA: "Novosti" u Gračanici sa Aleksandrom Cvejićem, jednim od dvojice evakuisanih Srba iz Kabula

U Gračanicu, gde su mu supruga, ćerka i rodbina stigao je u četvrtak uveče. Srećan što je stigao živ i zdrav u svoj kraj, Aleksandar je u petak rado razgovarao sa novinarima, opisujući mučnu neizvesnost u kojoj su se on i Marko nalazili od nedelje po podne do srede, kada su nemačkim vojnim avionom poleteli iz Kabula.

- Ja i Marko, koji je iz Beograda, radili smo u predstavništvu međunarodne firme u Kabulu. Živeli smo u predstavništvu kompanije u ulici u kojoj su se nalazile američka ambasada i predsednička palata Avganistana, koja je bila na oko 500 metara od naše firme. To je bila najobezbeđenija ulica u čitavom Kabulu. Da biste se ušli u nju morali ste da prođete kontrolne punktove i rampe, propusnica je bila obavezna - govori nam Aleksandar. - U toj ulici smo bili do nedelje po podne. Tada nas je pozvao prijatelj iz Hrvatske i rekao da su talibani zauzeli Kabul i da su ušli u predsedničku palatu. Tada smo odlučili da napustimo sedište firme.

Kako su on i Marko radili za međunarodnu firmu kao mehaničari na održavanju blindiranih vozila, napustili su ulicu u kojoj su stanovali upravo u - blindiranom vozilu.

- Prijatelj nam je obećao da će nas odvesti do aerodroma. Nekih stotinak metara pre aerodromske kapije bilo je okupljeno nekoliko hiljada civila. Mi smo došli autom do njih i dalje nismo mogli. Uzeli smo stvari iz vozila i krenuli kroz masu da bismo došli do vojnog dela aerodroma - priča, za "Novosti", naš sagovornik. - Prijatelj koji nam je obećao da će nas pustiti na aerodrom imao je poznanika koji radi na kapiji i koji je trebalo da nas uvede. Međutim, on to nije mogao da uradi jer Amerikanci nisu dozvoljavali ulazak.

Po preporuci prijatelja, Aleksandar i Marko su se vratili u hotel, gde ih je primio čovek iz Bosne. On im je obezbeđivao hranu, a oni su se nadali da će u ponedeljak uspeti da se evakuišu do aerodroma.

Međutim, u ponedeljak su usledile demonstracije, upadi civila na aerodrom, a potom su došli talibani da raščiste gužvu. Ali i njihov hotel je bio pod opsadom talibana.

- Preko noći se evakuisao gotovo čitav hotel u kojem je tada ostalo nas osmoro, dva Srbina, dva Hrvata, dva Bosanca, jedan Šveđanin i jedan Britanac. U utorak uveče smo dobili vest da će Britanci da dođu da evakuišu svog državljanina što su i učinili, i tada su rekli da će i nas izvući za koji dan. Upravo taj Britanac je gledao sve vreme preko kamera put i ujutru nam je rekao da je put čist i da nam je to prilika da se sami evakuišemo - pojašnjava detaljno Alesandar kako se sve odvijalo. - Na parkingu su bila blindirana vozila iz firme, nas sedmoro smo seli u tri automobila i krenuli ka kapiji hotela pored koje su bili talibani. Izleteli smo kolima i krenuli ka aerodromu jer su nas Britanci imali na spisku i na kapiji aerodroma su proverili naša imena. Pošto smo sve vreme bili u kontaktu sa našom ambasadom i zamenikom ministra Selakovića, od njih smo imali garancije da smo kod svih zemalja sveta na spisku za evakuaciju. Nama je bilo najlakše da odemo kod nemačkih vojnika koji su čuvali jedan deo aerodroma i imaju svoj avion za evakuaciju. Oni su nas stavili na spisak i posle nekih tri-četiri sata stigi smo do vojnog aviona, tu su nas ukrcali i odleteli smo u Uzbekistan. Tamo je nemačka avio-kompanija poslala čarter let za izvlačenje ljudi do Frankfurta.

Tu se grupa iz hotela u Kabulu rastala. Aleksandar Cvejić i Marko Pribak su u sredu uveče seli u avion za Beograd.

PUCNjAVA DAN I NOĆ

DOK objašnjava da je njemu i Marku prijatelj dao oružje jer su bili prepušteni sami sebi, Aleksandar kaže da se u Kabulu čula pucnjava po čitavu noć i dan. Pucalo se zbog slavlja talibana, ali se pucalo i na civile.

- Najteže je bilo preći put prema aerodromu jer su civili, uglavnom muškarci, pokušavali da uđu i da se ukrcaju u avione. Talibani su pokušavali da raščiste gužvu na prilazu aerodromu zbog čega se povremeno i pucalo.

PRELEP OSEĆAJ

ALEKSANDAR posle svega ističe da je "prelep osećaj biti na sigurnom, sa porodicom". U Kabul je kaže, otišao zbog posla koji nije mogao da nađe u Gračanici i radio je najpre tri meseca, da bi posle kraće pauze otišao ponovo.