BEZ BOLJE NAUKE NEMA NI ŠANGAJSKE LISTE: Manje radova i citata izbacili Univerzitet u Beogradu iz društva 500 najboljih univerziteta

Da bi univerzitet bio visokorangiran potrebno je mnogo i kontinuirano raditi. A to znači da ne možete otići mesec dana na odmor, jer dok se vi brčkate u moru mimo vas prolaze hiljade radova koje niste videli. Dnevno se u svetu objavi 8.200 naučnih radova iz svih oblasti, pa profesori koji vole da se dugo odmaraju ne stignu da ih pogledaju, a radovi su kao lekcije - ako ih preskočite, ne možete dalje.

Ovako matematičar Stojan Radenović, koji je godinama bio među sto najcitiranijih naučnika u svetu u oblasti matematike, komentariše pad beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi. Naš najveći univerzitet ove godine rangiran je između 501. i 600. mesta, dok je prošle godine zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta. Najbolju poziciju UB imao je 2016. i 2017. godine kada se našao između 201. i 300. mesta, a upravo tokom te dve godine profesor Radenović i njegov kolega pofesor Zoran Kalderburg bili su među 100 najcitiranijih naučnika u svetu iz oblasti matematike, što je uticalo na rangiranje.

Profesor Radenović ocenjuje da je sadašnja pozicija Univerziteta u Beogradu - realna slika. On smatra da plasman i nije toliko loš, ali i prognozira da će Univerzitet u narednom periodu dodatno padati.

- Proces stvaranja naučnog kadra nije ni lak ni brz, to ne zavisi od države i uloženog novca, nego od izuzetnih pojedinaca, koji se sa strašću bave naukom, a takvih nije mnogo - navodi prof. Radenović.

S druge strane, rektorka UB Ivanka Popović smatra da je pad na Šangajskoj listi očekivan, jer, kako kaže, druge zemlje ulažu mnogo više i to im se vraća napredovanjem na listi.

- Naši istraživači postižu maksimalne rezultate u uslovima koje imaju - smatra prof. Popović.

- Nemamo dovoljno radova u najuticajnijim i najjačim časopisima. Takvi rezultati su mogući samo ako se sistematski ulaže u savremenu opremu i u ljude, i ako se jača međunarodna saradnja. Ipak, ona smatra da položaj UB na Šangajskoj listi i dalje izvanredan uspeh.

S druge strane, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da je prethodnih godina povećalo ulaganja u razvoj naučne infrastrukture.

- U odnosu na period od pre deset godina ulaganja u nauku su veća za 80 odsto, sredstva namenjena razvoju infrastrukture veća su tri puta, a primanja naučnika porasla su za 35 odsto - navodi Ministarstvo prosvete.

Inače, Univerzitet u Beogradu nije jednako rangiran u svim oblastima, pa je tako najbolje prošao u oblasti prehrambene tehnologije i tu se nalazi između 51. i 75. mesta, sledi oblast javnog zdravlja u kojoj je između 151. i 200. mesta, dok su fizika, tehnologija, veterina i stomatologija rangirane između 201. i 300. mesta, a oblasti klinička medicina i medicinska tehnologija nalaze se između 301. i 400. mesta.

U vrhu liste su univerziteti koji među predavačima i saradnicima imaju nobelovce, čiji zaposleni objavljuju u najprestižnijim časopisima i imaju veliki broj citata. U slučaju Šangajske liste, naučni rad pravi razliku među univerzitetima, a ne sam kvalitet studija.

HARVARD NA PRVOM MESTU

OSIM Univerziteta u Beogradu na listi 1.000 najboljih univerziteta sveta našao se i Univerzitet u Novom Sadu, koji je prošle godine ispao sa liste, a ove godine je između 901. i 1000. pozicije. Od univerziteta u okruženju, na listi su Univerzitet u Ljubljani (501-600. mesta) i Univerzitet u Zagrebu (600-700). Na prvom mestu je Harvard, slede Stenford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu.