STRANCE KOČE DOZVOLE ZA RAD: Pojedini radnici iz inostranstva žale se na komplikovane procedure

Iako sve veći broj stranaca želi da radi u našoj zemlji, iskustva poslodavaca pokazuju da procedura nekada može da potraje i mnogo duže. Osim niskokvalifikovanih radnika koji su angažovani na gradilištima, na našem tržištu rada sve je više i visokoobrazovanih stručnjaka.

U jednoj beogradskoj firmi nedavno je državljanka Hrvatske zeleno svetlo čekala puna tri meseca, dok je kod istog poslodavca ruski državljanin u postupku više od dva meseca. Vrlo često dešava se da zbog komplikovane i dugotrajne procedure mnogi od njih i odustanu i kod srpskih gazdi se zapošljavaju bez papira, pa platu dobijaju "na crno".

Pre nekoliko meseci Moravski koridor "čekao" je oko 200 radnika iz Turske i Indije, koji su papire dobili tek pošto je predsednik Aleksandar Vučić zatražio ubrzanje procedure. On je tada naglasio da je besmisleno da zemlja bude zatvorena za radnike angažovane na velikim projektima i da sve zavisi od potpisa jednog ćate. Čini se da se nismo odmakli mnogo od početka.

Zvanična procedura legalnog zapošljavanja stranih državljana podrazumeva odobren privremeni boravak i radnu dozvolu. Prvi papir izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, a drugi Nacionalna služba za zapošljavanje. Stranac koji želi da radi u Srbiji, mora najpre da podnese zahtev za odobrenje ili produženje privremenog boravka u Srbiji Ministarstvu unutrašnjih poslova prema mestu boravišta. To može da uradi i elektronskim putem preko portala e-uprave, s tim da ukoliko to radi iz inostranstva, to može samo ako je državljanin zemlje sa kojima Srbija nema vizni režim.

- Stranci koji dolaze iz zemlje sa kojom vizni režim postoji elektronski zahtev za boravak podnose pošto uđu u Srbiju sa važećom vizom D - objašnjavaju u MUP.

Postupak kod NSZ, tvrde, traje u proseku 15 do 20, dok je zakonski rok za izdavanje rešenja 30 dana.

- Situacije u kojima se na izdavanje dozvole čeka duže od ovog roka su izuzetne i to samo onda kada poslodavac odnosno stranac, uz zahtev za izdavanje dozvole za rad, ne dostave potrebnu dokumentaciju, odnosno dokaze koji se prilažu uz zahtev, pa je potrebno voditi postupak njegove dopune. Svemu tome prethodi postupak regulisanja privremenog boravka ili pribavljanja vize za duži boravak - kažu u NSZ.

Preporuka je da se poslodavac, kada odluči da angažuje strance, upozna sa procedurom i najavi nadležnima ako je reč o većoj grupi.

- Od 2020. dozvola se može izdati na osnovu vize D za duži boravak po osnovu zapošljavanja, čime je omogućeno da postupak regulisanja vize i izdavanja dozvole za rad teku paralelno, tako da stranac odmah po dolasku u Srbiju može da počne da radi, ukoliko je blagovremeno podnet zahtev za izdavanje dozvole za rad. Ne mora da čeka da bude odobren privremeni boravak - objašnjavaju u Nacionalnoj službi.

NAJVIŠE KINEZA I TURAKA

PROŠLE godine u Srbiji je registrovano oko 12.000 stranih radnika, a sada se procenjuje da ih je duplo više. U Ministarstvu rada ističu da najveći broj u pečalbu dolazi iz Kine, Turske, Ruske Federacije i Indije.