OKUPATOR IH ZABRANIO PA SU RADILI U TIŠINI: Srpska akademija nauka i umetnosti najteži udarac pretrpela tokom ratne 1942.

Naređenjem nacističkih vlasti od 6. maja 1942. godine, kojim je Akademiji zabranjen javni rad, nanet je najteži udarac ovoj ustanovi od njenog osnivanja.

Uprava akademije na čelu sa Aleksandrom Belićem nije se mirila za zabranom, iako su reperkusije mogle biti žestoke. Doneta je odluka - rad će biti nastavljen, ali u tišini. Bez obzira na to, šteta od zabrane je bila neprocenjiva, a Akademiji će biti potrebno puno godina da se konsoliduje i nastavi redovan život.

Buđenje je najavljeno nedugo posle oslobođenja zemlje - prva zvanična posleratna aktivnost bivše Srpske kraljevske akademije zabeležena je 19. februara 1947. godine, i to pod novim imenom - Srpska akademija nauka. Tada je održana prva sednica novoformirane institutske komisije Predsedništva, na kojoj je predsednik Belić govorio o formiranju naučnih instituta i novoj organizaciji rada.

Bilo je mnogo neslaganja među akademicima oko formiranja instituta, te je na sednici 25. aprila deset članova komisije podnelo ostavku, jer su naišli na neslaganje kolega sa njihovim idejama. Potom je Vlada NR Srbije, zbog njihovih ostavki, donela odluku o formiranju Odbora koji će obavljati poslove Akademije i za članove imenovala: Aleksandra Belića, Milutina Milankovića, Veljka Petrovića, Petra Kolendića, Pavla Savića i Paju Jovanovića.

Promene u sveukupnom društveno-političkom sistemu nisu zaobišle ni Akademiju, a 30. juna 1947. godine usvojen je Zakon o Srpskoj akademiji nauka, koji je ustrojio ovu instituciju prema zahtevima vremena i prekinuo period posleratne improvizacije.

Stručne akademije unutar SANU, po slovu novog zakona, zamenjene su odeljenjima i to: prirodno-matematičkih nauka, tehničkih nauka, medicinskih nauka, literature i jezika, društvenih nauka i likovne i muzičke umetnosti. Iste i naredne godine osnovano je 20 instituta u okviru Akademije, a potom još četiri.

Adaptirana je zgrada u Knez Mihailovoj ulici, gde se Akademija svečano uselila 1952. godine. Građa Arhiva i bogat knjižni fond Akademije postali su dostupni javnosti, te su mogli da ih koriste svi naučni i univerzitetski radnici. Period uprave akademika Belića bio je veoma značajan i u njemu je Akademije veoma proširila međunarodnu saradnju, ali i objavila veliki broj naučnih dela, organizovala naučne skupove i umetničke događaje.

Aleksandar Belić bio je na čelu Akademije 23 godine, do 26. februara 1960. godine, kada je preminuo. Bio je predsednik sa najdužim stažom u istoriji ove institucije. Pre predsedničkog mandata, imao je i 14 godina staža na mestu sekretara Akademije.

Godine 1954. donet je novi zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, te su se instituti koje je osnovala Akademija odvojili i započeli samostalan rad. Tek mali broj ostao je pod okriljem Akademije i ona je do danas ostala u statusu njihovog osnivača. Posle Belićeve smrti po jedan mandat na čelu Akademije proveli su akademici Ilija Đuričić i Velibor Gligorić, a sledeći predsednih bio je Pavle Savić (1971-1981). Za vreme njegovog mandata karakter Akademije postao je još više radni, akademici su okupljali i predvodili naučne timove koji su se bavili istraživačkim projektima.

Zakonom iz 1960. godine institucija je promenila ime u Srpska akademija nauka i umetnosti, kako se i danas zove. Danas radi prema Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 2011. godine, koji joj je potvrdio status najznačajnije naučne i umetničke institucije u državi.

BRIGA O DRUŠTVENIM PROBLEMIMA

POSLEDNjIH decenija Akademija se sve više uključuje u šire društvene probleme, koje pokreću njeni odbori. Odbor za selo bavi se pitanjem odumiranja srpskih sela, nedovoljne dostupnosti obrazovnih institucija u ruralnim krajevima, slabog ekonomskog razvoja, problemima poljoprivrede... Odbor za obrazovanje pokrenuo je, između ostalog, pitanja nedovoljnog obuhvata dece predškolskim obrazovanjem. Akademija je pokrenula i pitanja zaštite životne sredine, ekonomskog razvoja Srbije, o stradanjima srpskog naroda, pitanja kulturnog i istorijskog blaga na KiM, kao i o imovini SPC na ovom delu teritorije naše zemlje.

"LILI MARLEN" IZ KNEZ MIHAILOVE

ZDANjE u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, gde je danas smeštena SANU mesto je na kojem je na različite načine ispisivana istorija. Iz ove zgrade 1929. godine u etar je prvi put poslat signal Radio Beograda, jednog od najstarijih evropskih elektronskih medija.

Čudnim sticajem istorijskih okolnosti, ova zgrada je povezana i sa verovatno najpoznatijim muzičkim hitom Drugog svetskog rata.

Program prestoničkog radija prekinut je tokom nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941, da bi po okupaciji njega zauzela nemačka vojska. Oprema i predajnik upotrebljeni su za nemačku propagandnu vojničku stanicu "Zender Belgrad". Sa njenih talasa, iz Beograda, u ratom zapaljeni svet prvi put je poslata pesma "Lili Marlen", koja je ubrzo postala veoma omiljena u nemačkoj vojsci. Ubrzo će dobiti i savezničku verziju i postaće svojevrsna muzička podloga Drugog svetskog rata u Evropi.