EVO KAKO DA PREŽIVITE PAKLENE TEMPERATURE: Doktorka Šehić savetuje kako da se ponašate ovih dana

Dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć je dala nekoliko korisnih saveta za to kako preživeti paklene vrućine, i kojih pravila se obavezno moramo pridržavati.

- Ove tropske vrućine ne moraju biti nepodnošljive ako ljudi disciplinovano žive. Moramo pokušati da na izlazimo na direktno sunce od 11,12 do 16 časova na sunce jer ono tada zrači ultravioletne, crvene. Oni koji moraju da izađu u tom periodu moraju dobro da se zaštite oblačečeći se lepršavo. Važno je da odeća bude laganija, svetla, i da omogući znojenje jer je ono najvažniji akt organizma. Bitno je takođe ne prejedati se, ne unositi masnu tešku, brzu hranu, kao ni preljutu ili preslatku jer ona stvara veliku energiju u procesuru varenja i povećava temperaturu tela - rekla je doktorka i dodala da ne važi džabe ona čuvena da "kapa glavu čuva".

- Mnogo je važno zaštiti glavu kapom šeširom kačketom da ne bi došlo do sunčanice. Neki stari se snađu, pa se sakriju i pod kišobran. Svaka zaštita je dobra zaštita. Bitno je rashlađivati se, uvek imati vodu i stalno se rehidrirati jer znojenje traži nadoknadu tečnosti. Ako se to ne ispoštuje, desi se sunčanica ili toplotni udar - rekla je ona, objašnjavajući kako prepoznati sunčanicu, i kako reagovati.

- Sunčanica je posledica direktnog delovanja sunca na glavu, mozak se pregreje, nastaje otok moždanih opni, a on može da stvara jaku glavobolju, ne dopušta širenje, dođe i do povraćanja dezorijentisanosti, vrtoglavice, omaglice. Ona je sa zadrškom, dolazi tek kad se osoba povuče sa sunca, obično sat dva kasnije, retko kad se desi baš tada, za razliku od toplog udara koji je slom centra za termoregulaciju. Kada prestaje znojenje nastaje toplotni udar, to je pregrejanost tela. Do nje dolazi zbog zadržavanja na otvorenom kada su najviše dnevne temperature, zbog radne aktivnosti napolju, zbog neunošenja tečnosti, u stanjima kada je osoba u zatvorenom autobusu gde nema protoka vazduha, kada osoba dugo stoji u mestu, a visoka je temperatura. Osoba se tada momentalno sruši, oseti naglu obamrlost, malaksalost, lupanje srca, slabljenje u vidnom polju, jaku mučninu i drhtavicu, koža je suva, a osoba pocrveni - ispričala je dr Šehić dodajući i kako reagovati u situacijama kada neko doživi.

- Kada neko doživi sunčanicu, pomoć može naknadno da se da. Obavezno je osobi dati lek protiv glavobolje, rashladiti je, omogućiti strujanje vazduha. Oosba treba da se hidrira, ali nikako da se naliva vodom.Odmor je u tom slučaju ključan. Dobra stvar kod sunčanice je što stanje organizma ubrzo po ovim uputstvim brzo dolazi u normalu - kaže Šehić.

Toplotni udar pak, nešto je što treba znatno ozbiljnije shvatiti.

- Ko doživi toplotnih udar odmah pomoć mu se ukazuje momentalnim izmeštanjem u hlad. Bitno je tu osobu rashlađivati lepezom, i stavljati joj obloge od vode oko vrata, na grudi, s unutrašnje strane ruku. Ako je osoba svesna treba joj omogućiti da polako pije tečnost. Osobi koja ima toplotni udar nikako ne davati gazirano niti kafu, već samo običnu vodu, voćni sok, rehidratacionu vodu. Takođe, bitno je da ta osoba ima dalji nadzor i kontrolu lekara, posebno ako je osoba na nekoj terapiji - priča sagovornica, zaključivši da u ovim vrelim afričkim danima niko neće da doživi problem ako vodi računa o sebi.

(Kurir)