GDE SE NAPLAĆUJU KAZNE ZA "PEŠKIR NA PLAŽI": Ako to uradite u ovim letovalištima, sledi vam kazna od nekoliko stotina evra

Ta vrsta "penala" je, međutim, već neko vreme praksa u Italiji i Španiji (Ibica), a reč je o tome da redari iz Medulina svako jutro nose peškire i ležaljke u opštinsko skladište, a ako kao turista želite da ih povratite - morate platiti 50 kuna ili oko 7 evra.

- Na našoj destinaciji u ovom momentu boravi 32.000 gostiju. Zamislite da svaki gost koji je tu "rezerviše" sebi mesto na plaži - naveo je direktor opštine Medulin Enco Crnobori.

Ovo pravilo, koje sprovode komunalni redari, uglavnom se odnosi na najposećenije, javne plaže.

Kako su pre nekoliko godina pisali svetski mediji, pre svega BBC i Gardijan, zemlje poput Italije i Španije uvele su slične kazne, budući da su veoma posećene leti i nije moguće drugačije "kontrolisati situaciju" na javnim plažama.

Toroks (provincija Malage), Ibica, Livorno (Toskana) samo su neka od mesta gde važi ovo pravilo, a kazne su se kretale na nivou od oko 200 evra. U Toroksu je ova inicijativa uvedena pre šest godina, "fi" za zauzimanje top mesta na plaži iznosio je 30-ak evra.

Po tome se posebno istakla plaža Ferara. I u Italiji je operacija Safe Sea odvratila mnoge turiste od ideje da ostavljaju peškire na plaži kako bi "rezervisali" mesto. U ovome ne prednjači samo Toskana, već i Sardinija, jer se iz sezone u sezonu dešavala ista situacija svakog jutro: dođete na plažu, a sve je puno peškira i suncobrana, pritom, ljudi nema nigde.

Taj trend, odnosno ono što bi Italijani sada opisali kao "zastarelu naviku", počeo je da se širi Italijom posle Drugog svetskog rata, kada su turisti u velikom broju počeli da posećuju Čizmu. Pre nekoliko godina, zvanični čuvari rizorta u Liguriji naplatili su kaznu od 1.000 evra za šest turista koji su postavili 10 peškira pre 6 sati izjutra.

- Privatne plaže ne postoje. Ako se mogu referirati na slučaj Drvenik Veliki, to nije izolovan slučaj. Često se privatni iznajmljivači reklamiraju da imaju privatne plaže, često se događaju i fizički obračuni zbog postavljanja ležaljki. U slučaju Drvenik Veliki, osim narušavanja javnog reda i mira radi se i o sumnji u počinjenje prekršaja iz članka 114. Zakona o pomorskom dobru i morskim lukama za privredno korišćenje pomorskog dobra bez koncesije - objasnio je Siniša Orlić, iz Uprave sigurnosti plovidbe u Ministarstvu mora i infrastrukture Hrvatske.

- Da bismo shvatili otprilike što je pomorsko dobro i njegov status, moramo znati definiciju pomorskog dobra u Zakonu, a to su unutrašnje morske vode, terirorijalne vode, njihovo dno, podzemlje i deo kopna koji je po svojoj prirodi namenjen opštoj upotrebi ili je proglašen tako, tu spada morska obala, sprudovi i tako dalje. Na pomorsko dobro ne postoji pravo vlasništva, ni država nije vlasnik, samo time upravlja - dodao je.

(Telegraf)