MALIŠANI NA BEZBEDNOM ZA 300 EVRA: Roditeljima koristi produžen dnevni boravak dece
PRODUŽENI dnevni boravak za mlađe osnovce već neko vreme postao je potreba roditelja, koji zbog posla ne mogu da se organizuju da na smenu čuvaju decu.
Doba epidemije dodatno je otvorilo vrata ovakvih ustanova, kojih na teritoriji prestonice, čini se, ima sve više. Međutim, mesta gde najmlađi mogu kvalitetno da provedu vreme, da uče, igraju se i pokažu kreativnost, nisu pristupačna svima, budući da ova usluga može da košta i do 300 evra mesečno.
Trenutno je na teritoriji glavnog grada oko desetak privatnih predškolskih ustanova, koje u okviru svoje usluge nude i produženi dnevni boravak. U ovaj broj uključeno je i nekoliko kuća koje samo to rade.
- Svako dete zahteva posebnu pomoć i podršku, i to rešavamo angažovanjem kadra, kako bi sva deca dobila šta im je potrebno - kaže, za "Novosti", Dušanka Tasić, predsednica Udruženja privatnih vrtića Beograda.
- Boravak je namenjen školskoj deci od prvog do šestog razreda. Sa njima radimo na učenju i savladavanju gradiva, organizujemo aktivnosti. Pojedina deca dolaze na radionice, časove jezika ili im pružamo pomoć u sferama višeg učenja, i to radom jedan na jedan.
Prema rečima naše sagovornice, velika je stvar ostvariti dobar odnos pre svega sa roditeljima. Bez njihove podrške ne bi bila moguća ni saradnja sa decom.
- Svedoci smo toga da je fizičko okruženje dece ugroženo, a u produženom boravku su pod kontrolom. Deca su na klackalici i teško im je da se snađu. Nepripremljeni su za svet koji ih čeka, a to je zato što smo napravili prezaštićen odnos prema njima. U produženom boravku omogućeno im je da se slobodno izraze na svim poljima, da kanališu i dobre i loše strane - kaže Tasićeva.
Produženi boravci rade i tokom letnjih meseci, što je spas za roditelje koji nemaju mogućnost da svoje mališane prepuste bakama i dekama dok su na radnim zadacima.
Međutim, raspon cena za mesec dana ove usluge je šarolik - od 120 evra pa čak i do 300.
Takođe, nadležni u privatnim boravcima ostavljaju mogućnost da se o ceni sa roditeljima dogovore u "četiri oka", u skladu sa potrebama deteta, brojem provedenih sati, da li je reč o jednom, dvoje ili više dece.
Prema rečima Snežane Č., majke devetogodišnjih blizanaca, iako je ona prezadovoljna načinom rada sa njenim naslednicima, istina je da nema dovoljno boravaka koji su prilagođeni deci tog uzrasta. Jedna od teškoća jeste što su ponegde jaslice spojene sa školarcima, pa se neretko starija deca posvete bebama, jer im je to zanimljivije od učenja. Takođe, ovakve ustanove nisu teritorijalno pristupačne, što je veliki problem.
- Dve su grupe pedagoga koji se upuštaju u posao rada sa decom. Ili su presrećni i maksimalno posvećeni, ili im je jedini motiv da uzmu od roditelja novac na brzaka.
Nažalost, situacija sa koronom je pokazala da su se pojedini vrtići skoro preko noći preusmerili na produženi boravak, iako se ne može reći da imaju kapacitet i prostor za takav način rada - iskrena je Snežana.
U zavisnosti od izbora produženog dnevnog boravka zavisi i do kog je uzrasta on prilagođen. Neki pružaju rad učenicima do četvrtog razreda, dok su drugi posvećeni deci do šestog razreda. Osim organizovanih obrazovno-zabavnih aktivnosti, u cenu usluge uključeni su i izbalansirani obroci. U nekim ustanovama, uključen je i prevoz mališana od škole ili kuće do objekta produženog boravka.
RAD NA CRNO
KAKO smo nezvanično saznali, primetan je trend otvaranja ustanova za produženi boravak mališana, koji nisu zvanično registrovani, te ne posluju u skladu sa zakonom. Među roditeljima se priča da pojedini učitelji i učiteljice otvaraju svoje boravke tokom školske godine. Tome, nažalost ne može trenutno da se stane na put, jer mnogi roditelji biraju boravak u skladu sa finansijskim mogućnostima.
SUBVENCIJE BI ZNAČILE
PREMA rečima majke čija su deca duže vreme korisnici boravka, opšta je usaglašenost roditelja da bi pomoć Grada i države dobrodošla kada je reč o subvencijama. Osim toga, idealno bi bilo da se pri gradskim preškolskim ustanovama formiraju odvojene grupe za produženi boravak. Tako bi lokacijski oni bili pristupačniji i deca ne bi morala da putuju s kraja na kraj grada.